VICOTEKA

Rodi žena riđokoso dete. Zabrinuta, upita doktora:
• Doktore, kako je moguće da je dete riđe, kad smo i muž i ja plavi?
• Imate li crvenokosog rođaka?
• Ne.
• Često ste vodili ljubav?
• Pa i ne baš ... možda jednom godišnje.
• Aha, to je to! Od rđe gospođo, od rđe ...

• Ćale, zašto se seka zove Sofija?
• Pa zato što smo je napravili u Sofiji, u Bugarskoj.
• Aaaha, hvala!
• Nema na čemu, Stefan Braune!

Kako se crnogorska mačka javlja na telefon?
• Alo, ođe leopard!

Kaže frajer Piroćanac:
• Volim skromne cure, šetnja po parku, klupica ...
A riba će na to:
• Neka, platiću ja kafu, jeftinija je od upale krajnika ...

Zbog krađe u prodavnici žena se nađe se pred sudijom:
• Šta si ukrala?
• Konzervu breskvi.
• Koliko je breskvi bilo u njoj?
• Pa, šest.
• Onda šest dana pritvora!
Iz pozadine se dere muž:
• Gospodine sudija, ukrala je i konzervu graška!

Pita mala zmija mamu zmiju:
• Mama, jesmo mi otrovne zmije?
• Jesmo!
• A jesmo li jako otrovne?
• Jesmo, jako smo otrovne!
• Au, a ja se ugrizla za jezik!

Pričaju Crnogorac i Japanac o prioritetima u životu Kaže Japanac:
• Meni je na prvom mestu Japan, pa posao, a tek na kraju familija.
Kaže Crnogorac:
• Kod mene je skroz obrnuto. Prvo familija, pa posao, pa tek onda Japan.

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se   zaposli.
• Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj.
• Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje.
• Ma daj bilo šta!
• Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime.
• Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar.
• Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća.
Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u   Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi   iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade   na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije:
• Rade, potpiši ovde.
• A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici.
• Rade, moraš baš ti da potpišeš.
• Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja.
• Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen?
• Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

Čekao stariji čovek šest godina da mu daju dozvolu za gradnju. Na kraju mu službenik kaže:
• Evo sve je gotovo, samo još idete do šefove kancelarije da Vam ovde udare pečat.
Ode čovek sav srećan, kad u kancelariji, šef gleda na sat i kaže da mu je vreme za ručak. Nesrećni čovek pokunjen kaže:
• Šest godina čekam ovaj trenutak. Hajde, preklinjem te sinko, udari mi taj pečat pa ću ti ispričati priču o ženi i psu.
Šef malo nevoljno, ali ipak pristane. Overi on sve, a onda zatraži od starca da čuje priču. Starac fino pokupi papire i kaže, gledajući ga pravo u oči:
• E jebo ti pas mater!

Razgovaraju Mujo i Haso:
• Haso, čega se ti najviše bojiš?
• Zmija, a ti?
• Žena!
• Pa to ti je, bolan, isto.
• Nije, za zmije imaš protivotrov!

Kako Ciga teši devojku kad raskinu?
• Možemo i dalje da budemo brat i sestra, ako 'oćeš!