VICOTEKA

Tri moguća načina izlaska iz krize u Srbiji:
• Autobuska stanica,
• Železnička stanica,
• Aerodrom.

Razgleda američka vojna delegacija naš muzej avijacije u Surčinu pa vide i ostatke svog nevidljivog F117. Šef delegacije upita našeg pilota koji im je bio vodič:
• Znamo da Vam je PVO bila odlična ali me zanima kako ste se osećali dok ste ratovali protiv najveće sile na svetu?
Na to će naš pilot, pomalo zbunjeno:
• A, pa nismo mi nikada ratovali protiv Rusije.

Po izlasku iz zatvora sretnu se dva kriminalca:
• Gde si, šta radiš?
• Trenutno radim kao poštar.
• A koliko dugo nameravaš da ostaneš poštar?
• Dok ne stignu prve penzije.

Zvoni telefon i javi se Fata:
• Halo, Fato, sta radiš? - upita Haso.
• Evo žvaćem Muji!
• Iju Fato! Pa kako tako!? Valjda pušiš?
• E moj jarane, pušila bih ja da se on digao!

Za bolesne, postoji bolnica. Za lude, postoji ludnica. Za budale nema ništa, zato ih ima svuda.

Zašto je Fata počela da uči matematiku?
• Zato što je videla Muju sa dve nepoznate.

Kaže žena mužu:
• Srećo, moram nešto da ti kažem. Znam da se brak zasniva na poverenju i zato sam odlučila da ti priznam da uopšte ne razlikujem boje.
• U redu je, dušo, i ja sam već mislio da ti priznam da sam crnac.

U Nemačkoj u restoranu hvali se Mujo Hasi kako dobro zna nemački i naručuje:
• Jednu supenzi, jednu šniclenzi i jednu salatenzi.
Konobar mu donese šta je tražio, a mujo će ponovo Hasi:
• Vidiš kako je lak nemački jezik.
Konobar mu odbrusi:
• Jeo bi ti govnenzi da ti nisam ja iz Tuzle!

Na kraju školske godine pita majka Pericu:
• Perice, kako je bilo danas, poslednjeg dana školske godine?
• Osećao sam se kao general.
• Kako to, kao general?
• Stajao sam mirno i posmatrao svoje jedinice.

• Dobar dan, može li jedna kratka anketa?
• Naravno!
• Koji Internet koristite i da li ste zadovoljni?
• Komšijin, i jako smo zadovoljni.

Razgovaraju Mujo i Haso:
• Kupio sam onoj mojoj rasipnici Fati knjigu: Umetnost štednje.
• I? Ima li kakvih rezultata?
• Da. Više ne pijem i ne pušim.