Izlazak iz krize u Srbiji

Tri moguća načina izlaska iz krize u Srbiji: • Autobuska stanica, • Železnička stanica, • Aerodrom.

Otišla devojka u crkvu da se ispovedi: • Oče, spavala sam sa popom iz susedne parohije, da li je to greh? • Naravno da jeste, kćeri, pa ti pripadaš ovoj parohiji.

Devojka ostavlja verenika: • Stvarno ne mogu više biti verena za takvu stipsu! Evo ti tvoj prsten! • A gde je kutijica?

Kako se kunu ljudi u Srbiji: • Oni koji imaju platu do 300 evra: - 'Leba mi. • Oni koji imaju platu do 600 evra: - Svega mi. • Oni koji imaju platu do 1.600 evra: - Poštenja mi. • Političari: - Ne mak'o se sa ovog mesta!

SMS prepiska: • E matori, javi se kada vidiš poruku. • Evo me, reci. • Nisi zaboravio da si mi dužan pare? • Ne brate, nisam, pamtiću to do kraja života.

• Perice, odakle ti taj prsten? - pita majka. • Našao sam ga na ulici! • Pa zašto ga nisi odneo policiji? • Pa, nisam smatrao da je to potrebno - na to će Perica. • Šta? Nisi smatrao da je to potrebno! Zbog čega?. • Pa zato što je na prstenu ugravirano: "ZAUVEK TVOJ".

Obećala zlatna ribica Muji da će mu ispuniti jednu želju ako je pusti: • Al' sam ti ja neke kurate sreće, pa kud samo jednu. Šta ću sad? Misli on, misli i smisli: • Daj ti meni da kad pišam, pišam rakiju. Dođe on kući, pozove prijatelje, piša u čašu i daje im. Svi se čude kako dobra rakija. Prolazi tako i Fata, pa pozovu i nju: Vidi bona Fato ovo čudo, Mujo piša rakiju!! Mujo joj kaže: • Bona Fato, evo ti čaša pa probaj i ti. Ona mu odgovori: Šta će mi čaša, ja ću iz boce ...

Sede dve prijateljice kod veterinara, pa pita jedna drugu: • Šta nije u redu sa tvojim psom? • Napaljen ker, samo njuši i liže. Čak je pokušao i na mene da skoči! Moram da ga kastriram. Šta je sa tvojim psom? • Ma nevaljalac, zaskočio me sa leđa. • I ti svoga vodiš na kastriranje? • Ma ne, samo sam ga dovela da mu odseku kandže.

• Recite mi, da li gajite emocije? • Ma jok, samo svinje, ... i nešto malo tovnih pilića.

Kako najlakše prepoznati mladoženju na zemunskoj svadbi? • Ima na sebi najskuplju trenerku.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.