VICOTEKA

Kako se Crnogorac moli u avionu?
• Dragi Bože, koji jesi, ako mi se nešto desi, molim Ti se, Ti udesi – da ja padnem stjuardesi!

Putnik pita zgodnu stjuardesu:
• Kako Vam je ime?
Stjuardesa odgovara:
• Mercedes, gospodine!
• Lepo ime. Ima li ikakve veze sa Mercedes Benzom?
• Samo cena, gospodine!

Vodoinstalater kuca na vrata stana. Otvara mu `garažirana` gospođa u bademantilu:
• Majstore, stigli ste! Odlično! Evo, u kupatilu je havarija!
Majstor uđe u kupatilo i popravi kvar za jedno dva sata.
• Koliko sam dužna, majstore - upita lepa gospođa.
• 50 evra - odgovara majstor.
• Je l` može nešto niža cena - upita gospođa otkrivajući levo rame i bradavicu k`o ratkapna od punta ...
majstor proguta knedlu, i reče:
• Žao mi je gospođo, takva je tarifa.
• Jeste li sigurni, majstore, da ne može makar malo jeftinije - reče gospođa otkrivajući drugo rame i butinu ...
• Gospođo, žao mi je, cena je 50 evra.
• U redu - plati gospođa, pozdraviše se i majstor ode ...
Na povratku kući, majstor svrati do obližnje kafane, sede za šank i viknu:
• Konobar! Daj mi piva za 50 evra.
Konobar će u čudu:
• Šta ćete sa tolikim pivom?
• Kad neće vršnjak da radi za 50 evra, sad će da piša za 50 evra!

Bog sve vidi, zato popovi voze kola sa zatamnjenim staklima.

Ide čovek pustinjom i moli se Bogu:
• Molim te, Bože, daj mi nešto da pojedem. Nisam jeo danima!
Na sledećoj peščanoj dini naiđe na brdo majoneza i pojede ga. Sledećeg dana opet ogladni i pomoli se Bogu da mu stvori hranu. Ubrzo naiđe na dva brda majoneza i pojede. Trećeg dana ide pustinjom i naiđe na diva kako cedi bubuljice.

Ona i on šetaju. Ona pita:
• Koliki ti je?
• Šta?
• Ono što ti imaš a ja nemam.
• Mozak?

• Draga, pozvao sam direktora na večeru.
• Kako si mogao? Znaš da nemamo ništa u kući, ostala je samo jedna konzerva graška.
• Sad je kasno, on sigurno dolazi. Nego, kad stigne ti reci da si pripemila pečenje sa graškom, a onda idi u kuhinju, razbij tanjir i reci: Do đavola, ispade mi pečenje u kantu za smeće. Ja ću onda reći: Daj barem taj grašak!
Kada je direktor stigao, žena uradi kako su se dogovorili i ispusti tanjir. Muž poviče:
• Kako si samo nespretna?! Sigurno si ispustila tanjir sa pečenjem?
• Još gore, dragi, ispustila sam grašak!

Šta bi se desilo kada bi Crnogorcima svetlele oči?
• Beograd bi iz aviona izgledao kao Pariz.

Razgovaraju dva pomfrita:
• Hajde da vodimo ljubav! - predloži jedan.
Na to će drugi pomfrit tužno:
• Ne mogu, imam kečap.

Ide klinac ulicom i plače na sav glas. Naiđe komšinica i upita klinca zašto plače. Klinac će:
• Teto, tata mi je zadavio mačiće!
Komšinica će, zgranuta:
• Dobro, de, nemoj plakati, kupiće ti teta nove.
• Ali, tata mi je obećao da ću ih ja zadaviti!

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se   zaposli.
• Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj.
• Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje.
• Ma daj bilo šta!
• Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime.
• Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar.
• Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća.
Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u   Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi   iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade   na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije:
• Rade, potpiši ovde.
• A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici.
• Rade, moraš baš ti da potpišeš.
• Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja.
• Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen?
• Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!