Ja ne umem da ispričam tako lepo

Dva stara prijatelja sreću se posle 25 godina i započinju priču o deci. Prvi pita: • Kaži mi kako ti je ćerka, dugo je nisam video? • Prijatelju moj, onda je odlično. Stvarno je dobro dete, bila je odličan učenik, odličan student, odrekla se puno toga da bi završila fakultet u roku, kao student generacije se zaposlila u jakoj privatnoj firmi. Počela je od dna, od referenta, pa dogurala do šefa, mislim da joj se sav trud na kraju isplatio. A kako tvoja ćerka? • Ah, i moja ćerka radi kao gazdina švalerka u jednoj privatnoj firmi, ali ja ne umem to da ispričam tako lepo kao ti ...

Devojka ostavlja verenika: • Stvarno ne mogu više biti verena za takvu stipsu! Evo ti tvoj prsten! • A gde je kutijica?

Nije Bog pomogao Mojsiju da isuši more, nego je Chuck Norris punio bazen!

Dobio Perica jedinicu iz srpskog. Kad je došao kući mama ga pita šta je bilo, a Perica će: • Ma pisali smo sastav. Evo da ti pročitam: "Krenem ja jedan dan u školu, kad naletim na govno. Govno, onako zelenkasto, rekoh, mora da je Markovo, on jede puno graška. Idem ja malo dalje, naletim na još jedno govno. Govno onako žućkasto, kao da je Simino, on jede puno kukuruza. Šetam ja tako još malo i naletim na jedno baš veliko govno i pomislim: mora da je Đoletovo, on je debeo, puno jede, pa puno i sere". • Pa dobro, Perice, koja je bila tema sastava? - pita Pericu mama. • Prijatelj se u nuždi prepoznaje!

Kakve sam sreće, meni bi i da sam matičar, svaka rekla NE!

Zaustavi policajac vozača: • Da li ste nešto popili? • Popio sam jedan kapućino. Policajac sumnjičavo vrti glavom i pita: • A da nisu ipak bila dva-tri kapućina?

Prati majka sina Crnogorca u Ameriku. Rida, plače ... Drugi sin je teši: • Što plačeš, majko, pa ne ide za Beograd, vratiće se.

Zemunac čestita prijatelju svetog Nikolu: • Znači brate, srećan Džoni.

Voze se premijer i njegov vozač na sastanak i prolaze kroz neko selo, kad u jednom trenutku izleti svinja na put i oni je pregaze. Premijer reče vozaču da ga odveze na sastanak i da se vrati da nađe seljaka čija je svinja, izvini mu se i plati za tu svinju. Prođe sastanak, a vozača nema i nema ... Kad ujutro dolazi vozač sa podočnjacima, tetura se, mortus pijan ... Premijer ga pogleda besno i pita: • Pa gde si ti do sad? Vozač na to odgovara: • Uradio sam sve kao što ste rekli, vratio sam se i ušao u jednu kafanu ... Proderem se: Ja sam vozač premijera, ubio sam svinju! Onda seljaci skočiše, jedna tura, pa druga, pa treća ...

Mujo, poznati lovac, uđe u kafanu i svi navale na njega da im ispriča neku priču. Nakon par lovačkih, Mujo predloži opkladu da mu svi plate piće kad god zatvorenih očiju pogodi koja je životinja ubijena i kojim oružjem. Zavežu mu oči, donesu prvu životinju, Mujo pipka kožu, pipka rupu i ispali: • Medved, ubijen kalibrom 308. Naravno, pogodio je, dobio piće i tako nastavio cele noći. Pred jutro, mrtav pijan, nekako dotetura do kuće, uvali se u krevet i zaspi. Kada se probudio, pred ogledalom ugleda masnicu na oku i pozove Fatu: • Fato, bona, jesam se opio, al’ se ne sećam da sam se potuko ... Otkud ova masnica? Fata se izdere na njega: • Kako otkuda, budaletino, ja sam te raspalila noćas! Doš’o si mrtav pijan, lego kraj mene, gurnuo mi ruku u gaćice i kad si me ispip’o rek’o si: Tvor, ubijen sekirom!

Kada je Pinokio shvatio da je od drveta? • Kad se zapalio masturbirajući.