VICOTEKA

Dva stara prijatelja sreću se posle 25 godina i započinju priču o deci. Prvi pita:
• Kaži mi kako ti je ćerka, dugo je nisam video?
• Prijatelju moj, onda je odlično. Stvarno je dobro dete, bila je odličan učenik, odličan student, odrekla se puno toga da bi završila fakultet u roku, kao student generacije se zaposlila u jakoj privatnoj firmi. Počela je od dna, od referenta, pa dogurala do šefa, mislim da joj se sav trud na kraju isplatio. A kako tvoja ćerka?
• Ah, i moja ćerka radi kao gazdina švalerka u jednoj privatnoj firmi, ali ja ne umem to da ispričam tako lepo kao ti ...

Putnik na zadnjem sedištu taksija bio je prvi put u ovom gradu i svidela mu se jedna stara zgrada, pa potapša vozača po ramenu kako bi ga o tome nešto priupitao. Mujo zaurla, izgubi kontrolu nad autom, umalo udari u autobus, uspaničen vrišti i dalje, pope auto na pločnik, jedva izbegnu pešake i zaustavi auto tek santimetar ispred izloga. Na to će putnik:
• Molim Vas, oprostite, nisam ni slutio da bi Vas lagani dodir po ramenu mogao tako uplašiti. U vašem gradu vas verovatno često pljačkaju!
Mujo odgovori teško dišući:
• Ma idi u pizdu materinu! Danas mi je prvi dan da radim kao taksista. Prethodnih 20 godina vozio sam mrtvačka kola.

• I, ... čime se ti baviš?
• Pa, trgujem ljudskim organima.
• Šta se sa tim zajebavaš, imaš li ti srca?
• Uf, nestalo, možda bude sledeće nedelje ...

Dobio Muja čekove, i naravno, počeo da troši na sve strane. Na kraju ga pozovu u banku i kažu mu:
• Slušaj bre, Mujo, znaš li ti da si u takvom minusu da možeš u zatvor da odeš?
• Auuu, pa šta da radim? – uplaši se Muja.
• Ništa – reče mu službenik – jedino da vratiš ove pare što si potrošio.
• U bre, što me uplaši, evo odmah ću da ti napišem ček!

Ljubav je kao WiFi. Ne vidiš je, ali osetiš kada se izgubi konekcija.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Imaš li da mi pozajmiš dva miliona? – pita kolega Piroćanca.
• Nemam kod sebe – kaže Piroćanac.
• A kod kuće?
• Hvala bogu, svi su dobro.

Zašto piješ Sinalko?
• Jer je iste boje kao moji zubi!

Zaustavi policajac vozača:
• Dobro veče, vaše isprave molim!
• Nemam dozvolu ...
• Nemate? Kako nemate? Pa, kako vozite bez dozvole?
• Šta je vama, oduzeli ste mi je prošli put, šta vi mislite, da ja imam hiljadu dozvola?!

Srbija, 2029. godina, lektira za Osnovnu školu:
• Sabrana dela Kije Kockar
• Luna Đogani s` one strane ogledala
• Doživljaji Zmaja od Šipova
• Život i delo Željka Mitrovića
• Istorija Zadruge
• Razvojni put Jelene Karleuše
• Put u svetlu budućnost, od Marša na Drinu do Parade ponosa

• Šta radiš na sobnom biciklu?
• Treniram ...
• Pa, ... ne vidim da okrećeš pedale?
• Nizbrdica je!