Ti ćuti za ovce

Došao novi doktor u Cigansko selo i posle nekog vremena žene počele da rađaju belu decu. Pošto je doktor bio jedini belac u selu, jedan od muževa shvati situaciju i ode kod doce na razgovor: • A bre kume, kako to da naše žene sad odjednom nose belu decu? • Pa Cigo, to ti je tako prirodno, znaš već, genetika ... Evo, uzmi za primer ono stado ovaca, sve ovce su uglavnom bele, a nađe se tu i tamo po neka crna. Kad odjednom Ciga se uspaniči: • Nema veze doktore, ti ćuti za ovce, a ja ću za decu.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Dolazi Perica iz škole i plače. Pita ga otac: • Zašto plačeš? • Dobio sam jedinicu. • Zašto si dobio jedinicu? • Nisam znao šta su vlast, država i narod. • Ne plači sine, tata će to da ti objasni. Daću ti primer - kod nas u kući vlast sam ja, mama je država, a narod ste ti i seka. Sutradan, dođe vreme ručka, Perica sa sestrom gladan čeka za stolom, a otac za to vreme u sobi kreše majku. Primeti to Perica pa kaže sestri: • Pogledaj ti to! Dok vlast rastura državu, narod gladuje.

Skupile se životinje u šumi da se takmiče u pričanju viceva. Prethodno se dogovore da ubiju onoga čijem se vicu ne budu svi smejali. Prva počne lisica. Ispriča vic i na kraju svi se smeju, osim mede, pa ubiju liju. Zatim dođe vuk. Ispriča vic, svi ćute, samo se meda smeje. Pitaju ga ostali: • Šta je, medo, što se smeješ? Meda će: • Ala je bio dobar onaj lijin!

Pričaju dvojica komšija: • Noćas je bilo baš jako nevreme. Jesi li ti prošao bez štete na krovu? • Nemam pojma, još uvek ne mogu da nađem krov.

Kad je Bog stvarao čoveka, asistent mu je pomagao, pa ga upita: • Gotovo? • Dodaj mu još i mali prst na nozi. • Za šta? • Za nameštaj. • Nameštaj? • Veruj mi, biće smešno!

Pričaju Mujo i Haso, kad Mujo reče: • Jes čuo bolan Haso, priča se da će biti građanskog rata. A Haso će: • Uh! Dobro je, imamo sreće, mi živimo na selu.

Zove sin tatu: • Upomoć, tata, požar u kući! Otac odgovori: • Tiše, sine, probudićeš mamu.

Pita Fata majku: • Mama, mogu li sa Mujom u bioskop? Na to će mati: • A koji se film daje? • Horor – odgovori Fata. • E, ne može - kaže mati – da se sva isprepadaš pa mu u bioskopu priđeš bliže. • Pa, mogu li gledati ljubavni – upita Fata. • A, neee – panično kaže mati – pa da se počnete ljubakati. • Pa, mogu li barem gledati komediju? • Možeš – kaže mati ... I kad je Fata došla kući iz bioskopa upita je mati kako je bilo ... a ona odgovara: • Ma da me Mujo nije držao dole, upišala bih se od smeha!

Mujo i Haso planduju na plaži, pa Mujo kaže: • Moja Fata tek juče naučila da pliva, a vidi je danas, ... roni već dva sta.

• Gde ti je devojka? • Topi slaninu. • Klali ste svinju? • Ma jok, sunča se!