VICOTEKA

Zašto plavuša baca seno na kolovoz?
• Da nahrani zebru.

Kako je nastao bar-kod?
• Etiopljani se slikali za porodičnu fotografiju!

Kako se zove žena Brus Lija?
• Brusilica

Muškarci su kao Bluetooth. Konektuju se na vas kad ste u blizini, ali traži druge raspoložive uređaje kada niste tu.
Žene su kao WiFi. Vide svaki raspoloživi uređaj ali se konektuju samo na najjači.

Zaustavi pandur čoveka i kaže:
• Dokumenta, molim!
Ovaj mu da dokumenta, pandur ih gleda, prevrće i na kraju ga pita:
• Gospodine, a šta ste vi po zanimanju?
Ovaj kaže:
• Biohemičar.
A pandur ga na to upita:
• Pa, dobro, a šta ste sada?

• Mama, imam nešto da ti kažem, izlazim sa komšijom Perom!
• Molim? Pa, ... mogao bi otac da ti bude.
• Ali mama, godine nisu važne!
• Da, ... ali ja nisam ni mislila na godine, ... izgleda da me ne razumeš!

• Dođi večeras. Vino i večera pod svećama ...
• Jao, što si romantičan!
• Ma jok, juče mi isključili struju!

• Imate li ovde u selu neku turističku atrakciju?
• Imali smo, al' se prošle godine udala u Beograd.

Plavuša pita momka:
• Šta ti se više sviđa, moje seksi telo ili moje predivno lice?
Momak je odmeri od glave do pete, pa odgovori:
• Tvoj smisao za humor!

Jednog lepog dana naš vrli premijer i njegova supruga šetaju Knez Mihajlovom. Stanu kod jednog izloga, gledaju cene i čude se kako su porasle cene osnovnih životnih namirnica, skoro kao cene luksuznih artikala. Tu premijer dobi napad osećajnosti, oči mu se napuniše suzama, supruga ga teši. Prilazi pandur:
• Gospodine premijeru, ima li problema?! Vidim, plačete ...
• Ma ništa, ništa ... Gledam cene u izlogu i mislim se, kako li je teško našim penzionerima, kada ništa ne mogu priuštiti sebi sa tako jadnim penzijama. To je strašno, užas ...
Prilazi jedan penzioner, vidi uplakanog premijera i saosećajno pita pandura:
• Je li, Boga ti, zašto plače naš premijer?
Pandur ga tresne pendrekom po tintari:
• Zbog tebe, pizda ti materina, zbog tebe ...

U sred noći probudi žena muža i kaže:
• Dragi, baš sam nešto ružno sanjala i prepala sam se. Znaš, kada sam bila mala i kad sam se u sred noći bojala mraka, ili kad mi je bilo hladno, mama bi me uvek privila ka sebi, zagrlila i poljubila.
A muž će:
• Pa ti stvarno nisi normalna!? Sad, u pola noći, da te vozim kod mame?