VICOTEKA

Sine, kako je bilo na ispitu?
• Pobožno.
• Kako to?
• Fino, profesor pita, ja se krstim - ja odgovorim, profesor se krsti.

• Kako ti je bilo sinoć sa onom?
• Ko na strugari.
• Kako to?
• Pa ona ravna ko daska, a ja pijan ko letva!

Pop sretne Zemunca i kaže:
• Hristos vaskrse, mladiću!
Zemunac odgovara:
• Čuo sam brate, znači strašno!

Ulovili meda i zeka zlatnu ribicu, pa ribica kaže da će svakom ispuniti 3 želje ako je puste. Meda se isprsi:
• Ja ću prvi, ja sam veći. Hoću da se svi medvedi u šumi pretvore u medvedice!
Zeka:
• Hoću motor.
Meda:
Hoću da sve medvedice budu lude za mnom!
Zeka:
• Kad već imam motor, daj mi i kacigu.
Meda:
Hoću da imam najvećeg đoku u šumi!
Zeka sede na motor, krenu polako i iz daljine viknu:
• Hoću da meda bude peder!

Vodio Šumadinac ljubav sa Hrvaticom, pa ona povika:
• Straga, straga!
• Ma nije ga stra', samo mi se klizaju opanci!

Lažne trepavice, lažna kosa, lažne grudi, lažni nokti, lažne oči, ...
• I ti tražiš pravog muškarca ...? Daj, molim te ...

Nosili Lala i Spira zvono na vrh crkve i krenuše dole nakon obavljena posla, ali lift ne radi a stepenice zaključane. Čekali Lala i Spira tako tri - četiri sata kad će odjednom Lala:
• Spiro, ja moram da serem.
A Spira mu kaže:
• Ma obavi to tu, na licu mesta, preko oluka, neka padne dole pa ćemo počistiti kada siđemo.
Kad dole u dvorištu pop drži liturgiju i raširenih ruku pita:
• Bože šta ćeš ti nama dati?
Sleti mu govno pravo u ruku. Pop sav u čudu ali nastavi:
• Bože šta ćemo mi tebi dati?
A Lala odozgo viče:
• Papiiiira! Paaaapiiiraaa!

Negde u Srbiji ... zvoni telefon, čovek se javlja:
• Dobar dan, zovem iz Banke. Da li neko u vašoj porodici koristi našu uslugu?
• Koristim ja. Kada prolazim pored Banke, ogledam se u izlog!

Vest dana!
Piroćanac razbio ciglom izlog zlatare i pokrao svo zlato.
Uhvaćen je kada se vratio po ciglu!

Došao Crnogorac kod Piroćanca. Posle dugog putovanja, Piroćanac upita Crnogorca:
• Može li jedno osveženje?
• Može – odgovori Crnogorac.
• Ženo, otvaraj prozor! – viknu Piroćanac.

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.