VICOTEKA

Ide Ciga preko graničnog prelaza, gura bicikl i na biciklu džak. Carinik ga pita:
• Šta imaš u tom džaku?
Ciga:
• Ništa, gospodin carinik, samo pesak!
Carinik:
• Jaoo ... mene si našao da zajebavaš!
Uze carinik nož, izbode onaj džak, kad ono stvarno samo pesak u njemu. Pusti ga carinik. Nedugo nakon toga dešava se ista scena, Ciga opet gura bicikl, na biciklu džak, opet carinik sumnja i izbode džak, ali u njemu samo pesak. Ponovi se to još nekoliko puta, i na posletku kaže carinik Cigi:
• Meni ovde ništa nije jasno! Pustiću te od sada svaki put, ali da mi kažeš šta švercuješ?
Ciga:
• Pa, kako šta, gospodin carinik, ... bicikle švercujem, šta bi drugo?!

Kada mi je dosadno, ja perem prozore ... baš me briga šta drugi ljudi u autobusu misle!

Prođe Ciga konjskom zapregom na crveno svetlo, zaustavi ga policajac i kaže mu da mora platiti kaznu:
• Ali, nemam ti ja pare! – vadi se Ciga.
• Ne zanima me, zakon je zakon, moraš platiti! – odgovara policajac.
• Ali nemam ...
• Ma, moraš platiti!
I tako redom ... Na kraju kaže policajac:
• Dobro, ako nemaš pare, šta mi možeš dati pa da te pustim?
Ciga razmisli malo, pa kaže:
• Evo, imam ovde iza jednu flašu s kokosovim mlekom ... mogu ti ga dati.
• Dobro, ajde, kada nemaš ništa drugo ... – odgovori policajac, srećan što će probati kokosovo mleko koje nikada do tada nije probao ...
Popije pandur mleko i pusti Cigu ... Ovaj sedne na svoje mesto, uhvati uzde i vikne:
• Điha, Kokose!

Čita Mujo oglas u novinama i veli:
• Vid’, Haso, policija traži muškarca od 20 do 30 godina, jačeg stasa, pomalo ćelavog, koji noću hoda po parku i siluje žene.
• Da, i ... ?
• Pa, razmišljam da im se javim. Može bit’ dobra plata.

Sedi policajac u kancelariji. Neko mu pokuca na vrata i on upita:
• Ko je?
Drugi odgovara:
• Ja sam.
Tek će onaj u kancelariji zbunjeno:
• Ja?! Pa nema šanse ...

Tri bračna para proslavljaju zajedno svoje godišnjice braka u jednom hotelu. Posle večere svaki par ode u svoju sobu. Ujutro, na doručku, nađoše se samo muškarci, i to jedan sa šljivom ispod oka, drugi s polomljenom rukom, a treći s polomljene obe noge. Pitaju prvog što mu se desilo, a on im kaže:
• Ne pitajte! Ušli mi u sobu, krenuli da se kresnemo, završimo, i ja mahinalno, kao po navici u hotelu, iz džepa izvadim 100 eura i pružim ženi. Ona se toliko naljutila da je dohvatila pepeljaru i pravo u oko!
Drugi će:
• Ma slična stvar. Došli u sobu, obavili posao, ja mahinalno izvadim 100 eura, kad ona meni vraća 50. Zamahnem rukom da je udarim, a ona se sagne i ja zveknem pravo u zid!
Treći krene sa svojom tragičnom pričom:
• Ja sam još gore prošao. Dođemo mi u sobu, krenemo da se krešemo, kad u sred posla neto pokuca na vrata. Žena se uplaši i iz navike vikne - Jao, muž! - a ja budala pravo kroz prozor ...

Neke zemlje su primat dale demokratiji, mi smo demokratiju dali primatima.

Razgovaraju dva pijanca u kafani:
• Uveren sam, hik, da nesreća nikad ne dolazi sama.
• U pravu si. Upravo ulaze moja i tvoja žena.

Lego sam pored nje u krevet, a ona me pita:
• Jesi li ti pijan?
• A, otkud znaš?!
• Komšija, ... pa, ti živiš u stanu pored mog!

Imao jedan pop papagaja kojeg je jako voleo. Kud god da je išao, uvek ga je vodio sa sobom, kupovao mu svakojake đakonije, a u crkvi mu je bilo mesto pored oltara.
Jednom prilikom pop je morao hitno nekud poslom, pa je papagaja ostavio kod kuće. Kada se vratio, imao je šta i da vidi - njegov papagaj se izređao na svim komšijskim kokama. Za tako težak greh pop mu skroz ošiša ćubicu sa glave i stavi ga pored ulaznih vrata crkve da služi.
Dok bi vernici ulazili u crkvu, stalno je morao da ponavlja:
• Muškarci desno, žene levo, a deca u sredinu.
Tako je bilo pred svaku liturgiju, sve dok se na vratima nije pojavio jedan potpuno ćelav čovek. Papagaj graknu:
• Muški desno, žene levo, deca u sredinu, a ti ćelavi što si jebao kokoške, stani ovde pored mene!

Pecao Mujo i upecao zlatnu žabu.
• Ako me pustiš, ispuniću ti jednu želju.
• Kako ba jednu, pa bilo je dosad tri?
• To važi za zlatnu ribicu, ja sam zlatna žaba.
• Dobro, da smislim ... Htio bih biti princ!
• Može! PUUF!
I probudi se Mujo ujutro i čuje:
• Ustaj Ferdinande, idemo u Sarajevo!