Švercujem bicikle

Ide Ciga preko graničnog prelaza, gura bicikl i na biciklu džak. Carinik ga pita: • Šta imaš u tom džaku? Ciga: • Ništa, gospodin carinik, samo pesak! Carinik: • Jaoo ... mene si našao da zajebavaš! Uze carinik nož, izbode onaj džak, kad ono stvarno samo pesak u njemu. Pusti ga carinik. Nedugo nakon toga dešava se ista scena, Ciga opet gura bicikl, na biciklu džak, opet carinik sumnja i izbode džak, ali u njemu samo pesak. Ponovi se to još nekoliko puta, i na posletku kaže carinik Cigi: • Meni ovde ništa nije jasno! Pustiću te od sada svaki put, ali da mi kažeš šta švercuješ? Ciga: • Pa, kako šta, gospodin carinik, ... bicikle švercujem, šta bi drugo?!

Sretnu se dve Mostarke, pa kaže jedna drugoj: • Šta je bona, što me ne pitaš šta ima ... • Pa šta ima? • Ma šuti bona, ne pitaj me ...

Sreli se bivši i sadašnji momak jedne devojke. Bivši cinično upita sadašnjeg: • Kako je sa potrošenom robom ? Drugi mu odgovori: • Prvih 5 santimetara je onako, ali dublje - kao nova!

Šta dobiješ kada ukrstiš zmiju i ježa? • Dva metra bodljikave žice.

Dolazi Mujo mrtav pijan kući i kaže Fati: • Ajmo se mazit' malo! • Ma ne mogu Mujo, dobila sam. I tako on nju nagovara. Ona neće. Ipak, nagovori je na kraju. Sutradan, probudi se Mujo i ničega se ne seća. Pogleda oko sebe, nema Fate, vidi krvav krevet. • Jebo mater, ubio sam Fatu! Ustane, okrene se oko sebe, pogleda u ogledalo i prepadne: • Ma, šta ubio! Pojeo je!

Drži slepac turpiju i pipka je sa svih strana. Naiđe mu prijatelj i pita ga šta radi. Slepac kaže: • Ma, idi, u životu nisam čitao dosadniju knjigu!

Pričaju dve babe: • Prestala sam da psujem - kaže jedna. • A ja više ne verujem u boga - kaže druga. • Sereš? • Ne, krsta mi.

Dođe mali Perica kući, a otac ga pita: • Perice, jesi li uradio svih pet pitanja iz istorije? • Jesam, osim prva dva i poslednjih pet!

Jada se Milojko: • Za Novu godinu sam pоželeo da neka bogata ženska misli na mene, ... i gle čuda, od Nove godine me svakog dana zove direktorka banke za ratu kredita!

Kada su se vratili u Srbiju mnogi su shvatili da je nostalgija ipak bolje rešenje.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...