Svadba bez tuče

Svadba bez tuče nije svadba, reče mlada i opali šamar svekrvi.

Pitali Lalu šta voli više Božić ili seks. A on će: • Ta Božić, dolazi češće!

Ispraća Fata svog Muju na pecanje, rečima: • Bolan Mujo, ako šaran bude skup, ti uzmi štuku ili smuđa!

Došao Piroćanac u opštinu i pita da li može da promeni ženino ime. • Može. A zašto ona nije došla? – pitaju ga u opštini. • Preminula je pre pet godina i zato nije mogla da dođe. • A zašto bi joj ti sad menjao ime? • Pa hteo bih da kupim jedan polovan nadgrobni spomenik. Sve se na njemu slaže, izuzev imena ...

Promukao sam dozivajući sebe pameti, ... ali uzalud ...

Mužu je stiglo pismo, ali ne sme da ga pokaže ženi. • Vidim da te je pismo prilično zabrinulo, dragi. Reci mi o čemu se radi. Ja sam tvoja supruga i tu sam da ti pomognem u nevolji. Tvoji problemi su i moji problemi, sve treba da rešavamo zajednički, da delimo dobro i zlo, mi smo kao jedno ... • Pa dobro, ... piše nam ljubavnica da smo postali otac!

Razgovaraju dva prijatelja: • Prošlog petka zateknem taštu pred vratima, pita me da li može da ostane par dana. Rekao sam da može. • I ...? • Eno je, ... još uvek je pred vratima ...

Nakon majčinih saveta, mali komarac poleti na svoj prvi let. Posle nekog vremena, vraća se mali komarac i pita ga majka: • Kako je bilo, sine? • Super, mama! Kada su me videli kako letim, svi su mi pljeskali!

Razgovaraju dva poslanika u skupštini: • Znaš, ja sam ti bio izuzetno pametno dete. Prohodao sam u drugoj godini života. • Ja sam bio još pametnije dete. Mene su nosili sve do četvrte godine.

Uhvatili Cigu u krađi i povuci-potegni mora na sud. Majka ga odvuče u stranu i da mu ključni savet šta da kaže sudiji: • Ako nisi, nisi. Ako jesi, nisi.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...