Poklon za Dan žena

Razgovaraju Hrvatica i Srpkinja o poklonu za Dan žena. Hrvatica se hvali: • Ja sam dobila zlatan sat, zlatne naušnice i zlatni prsten, ma sve zlatno ... Srpkinja: • Ma, ja sam dobila kurac ... Hrvatica: • Kak' prost narod, a tak' krasan poklon!

Dozvoliću ti da mi skineš majicu ..., pantalone ..., i gaćice ... Ali te molim da ostaviš štipaljke na žici!

Posle obilaska španskog grada, turista završi u jednom restoranu. Dok je ispijao sangriju, primeti kako konobar gostu za susednim stolom servira ogroman tanjir s nekim specijalitetom koji ne samo da je dobro izgledao, nego je i sjajno mirisao, pa brže bolje upita konobara: • Šta vam je to? • Senjor, imate odličan ukus, to su testisi bika koji je stradao na jutrošnjoj koridi. Pravi specijalitet! • Moram to probati, donesite i meni jednu porciju. • Žao mi je senjor, to služimo samo jednom dnevno, imamo svakoga jutra samo jednu borbu s bikom, ali ako hoćete, mogu vas rezervisati za sutra. Turista potvrdi, i sutradan, kad je ponovo došao u restoran, jelo je bilo spremno. Nakon što ga je dobro osmotrio sa svih strana i pojeo par zalogaja, pozove kelnera: • Ovo je stvarno jako dobro, ali vidim da je danas porcija puno manja u odnosu na onu porciju od juče? Konobar slegne ramenima: • Si, senjor. Ponekad i bik pobedi!

Klinci u školi dobili zadatak da naprave nešto na temu "Za svaki slučaj". Prva čita Marica: • Nas je u kući četvoro. Dok mama i tata rade ja i brat se nikad ne svađamo i jako smo dobri. Ipak, mama na polici drži batinu, za svaki slučaj. • Bravo, odličan sedi, 'ajde ti Lazo. • Moj brat je lovočuvar i svaki dan obilazi lovište. Kod nas nema opasnih životinja, ali uvek nosi pušku, za svaki slučaj. • Odlično, ko će dalje? Javlja se Perica: • Kao što znate, mi živimo u malom mestu. Imamo školu, poštu i crkvu. Naš sveštenik nije oženjen i neće se ženiti, ali ima kurac, za svaki slučaj.

Umrla Stanojka. Iznose je iz kuće u sanduku i slučajno lupe sandukom o štok vrata. Iz sanduka se začu jedno bolno: • Uhhh! Otvore sanduk, kad Stanojka živa. Posle još deset godina braka sa Živadinom, umre konačno Stanojka. Ponovo je iznose iz kuće u sanduku, kad trči Živadin i viče na sav glas: • Pazite na štok, jebem vas smotane.

Imam super ideje, samo što mi psihijatar ne dozvoljava da ih realizujem ...

• Bolovi koje osećate u nozi isključivo su stvar godina. • Ali doktore, i druga noga mi je isto toliko stara, ali me ona ne boli.

Pita učiteljica đake: • Deco, da vidimo, zna li neko svetske valute? Javi se Marko: • Dolar! • Bravo Marko, to je valuta SAD-a. Dalje? Marica: • Funta! • Lepo Marice, to je valuta Engleske. Dalje, da li znate još neku valutu? Perica: • PUTA! • Crni Perice, koja ti je to valuta, nisam nikad čula za nju. A Perica će: • Ima, ima u Srbiji. Evo, dođe moja sestra iz Beograda sa novom bundom i pita je baba kol'ko je dala za nju. A ona kaže: "5 PUTA"!

Finac doveo ženu u porodilište da mu rodi nasednike. Čekao je i čekao, i ... nakon nekoliko sati dođe sestra i kaže mu da je dobio petoro sinova, zdravih i krupnih i da se svi, kao i majka osećaju dobro! • Iskreno, govoreći i nisam iznenađen jer imam onu stvar kao dimnjak od fabrike - reče on hvalisavo! • To je OK - kaže sestra - ali možda ste tu stvar trebali malo da pročistite, jer su vam sva deca crnci!

Policajac ispituje osumnjičenog: • Je li vam diler davao drogu? • Nije. • A, je li vam davala njegova žena? • Je l' me još uvek pitate za drogu?

Pričaju Hrvat i Slovenac. Hrvat reče: • Jao Janez, sanjao sam noćas Ljubljanu, sva u plamenu, kuće srušene, avioni lete i sve bombarduju, ljudi mrtvi na ulici, užas. Slovenac odgovara: • Kakvi ste vi Hrvati, samo loše sanjate. Evo i ja sinoć sanjao Zagreb ... sve u nekoj svečanosti, muzika sa svakog prozora, ljudi veseli na ulici, vatromet, a preko čitavog grada neki veliki plakati. Pita ga Hrvat: • Pa šta piše na plakatima? Slovenac odgovori: • Ne znam ... ne čitam ćirilicu.