Poklon za Dan žena

Razgovaraju Hrvatica i Srpkinja o poklonu za Dan žena. Hrvatica se hvali: • Ja sam dobila zlatan sat, zlatne naušnice i zlatni prsten, ma sve zlatno ... Srpkinja: • Ma, ja sam dobila kurac ... Hrvatica: • Kak' prost narod, a tak' krasan poklon!

Dođe Piroćanac u kafanu vikne: • Konobaru, donesi ovamo pola hleba i jedno ćevapče. Konobar mu odgovori: • Pazi da se ne najedeš! Posle pola sata, Piroćanac opet zove konobara: • Donesi još pola hleba da izjedem ono ćevapče.

Pitaju plavušu: • Vaše znanje iz književnosti? Plavuša odgovara: • Imam odlično znanje! • Ok, ko je bio par sa Romeom? • Alfa!

Idemo da spremamo ispit iz matematike. Tebe i mene saberemo, odeću oduzmemo, noge podelimo, pa se množimo.

Budi se čovek kasno popodne, posle dočeka Krsne slave, sav mamuran ... Posle posete kupatilu, nekako se dogega do dnevne sobe gde mu žena prinese kafu ... • Šta se sinoć dešavalo, ničeg se ne sećam ... Je l' bilo gore nego što mislim? • I gore od toga, napio si se k'o svinja, ispovraćao se direktorovoj ženi na haljinu, a onda si svom šefu, njegovom šefu i samom generalnom direktoru rekao da su majmuni, nesposobni kreteni, lopovi ... • Uh, ... i šta je onda bilo? • Onda te je generalni otpustio, naravno. • Eee, ... jebeš ga! • Jesam, ... danas. ... Vraćaš se na posao u sredu ...

Ne jebe lep, već bogat. Ne lažite ove uporne, dosadni su.

Pita učiteljica malog Cigu: • Ti se kupaš. Koje je to vreme? Ciga: • Nepostojeće!

Gost pita konobara: • Šta imate danas najbolje za ručak? • Turski gulaš. Kad je već pola pojeo, upita konobara koji je prolazio: • A zašto se to zove Turski gulaš? • Pa, pas se zvao Sultan ...

Došao stariji čovek kod doktora: • Doktore, imam problem, svi moji prijatelji pričaju da mogu svaku noć. • Da, i u čemu je problem? • Ja ne mogu, a oni pričaju da mogu. • Pričaj i ti, ko ti brani.

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora: • Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite? • Pitaj, naravno - nasmeši se direktor. • Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto? Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli: • Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta! Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku: • To te direktor časti. Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor: • Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš? • Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on. • Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana? • Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim. • Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

Plavuša šalje pismo, a poštar je upozorava: • Gospođice, stavili ste previše markica na ovo pismo! • O, bože! Nadam se da neće otići predaleko!?