VICOTEKA

Razgovaraju Hrvatica i Srpkinja o poklonu za Dan žena. Hrvatica se hvali:
• Ja sam dobila zlatan sat, zlatne naušnice i zlatni prsten, ma sve zlatno ...
Srpkinja:
• Ma, ja sam dobila kurac ...
Hrvatica:
• Kak' prost narod, a tak' krasan poklon!

Kako se zove najpoznatiji japanski modni kreator?
• Sašimi Sako!

Učiteljica pita decu:
• Da li Bog postoji?
• Da, postoji?
• Možete li ga videti?
• Ne.
• Možete li ga dodirnuti?
• Ne.
• Pa, onda on ne postoji
Perica upita učiteljicu:
• A, učiteljice, imate li vi mozak?
• Imam.
• A, možete li da ga dodirnete?
• Ne.
• A, možete li da ga vidite?
• Ne.
• Pa, da li ste onda sigurni da ga imate?

Nakon odgovaranja pita student profesora:
• Za koliko sam odgovorio, profesore?
• Za deset. Pišem jedan, pamtim nula!

Tražili neki ljudi najstarijeg dedu na svetu. Obiđu oni tako sve veće države i zadrže se u Rusiji. Nađu neko selo i u selu čuju za najstarijeg čoveka, pa odluče da ga posete. Nađu ga i pitaju koliko ima godina, a on kaže da ima 110. Upišu oni i nastave dalje. Dođu u Nemačku i čuju za drugog dedu koji je, kako kažu, najstariji. Nađu i njega i pitaju ga koliko ima godina i on odgovori da ima 120.
• Odlično, deda! Star si, ali nije to dovoljno, verujemo da ima i starijih.
Nastave oni i dođu u Srbiju. Odu u neko selo kod Niša i prođu kroz neku šumu – kad čuju kako neko plače. Približe se malo, a ono neki deda sedi na panju i plače. Odluče da ga pitaju koliko ima godina.
• Deda, koliko imaš godina?
• Sto četrdeset – odgovori on.
• Odlično! Čestitamo, ti si verovatno najstariji čovek na svetu. A što plačeš, deda?
• Tukao me tata!
• A gde ti je tata?!
• Eno ga u šumi sa dedom, seče drva!

• Dobar dan, ako može par pitanja, imate li vi "Parove"?
• No.
• A "Farmu"?
• No.
• A "Maldive"?
• No, no!
• Pa što onda bežite iz Sirije?

• Deco, danas ćemo učiti novo slovo. to je slovo P. Hajde, ko će da mi kaže neku reč na slovo P?
Perica odmah diže ruku, a učiteljica će:
• Ti Perice spusti ruku! Još nisi doveo oca u školu ni za slovo K!

Uđe plavuša u autobus pun ljudi. Nema slobodnog mesta. Šta će, stane na sred autobusa i odjednom prdne. Razmišlja:
• Šta sad da radim, poješće me blam?
Uhvati se za rukohvat i počne da ga okreće gore - dole, tek toliko da se čuje neki zvuk sličan prdežu. Priđe joj neki momak i kaže:
• Ma, ni blizu.

Novi mladi policajac otišao u patrolu sa starijim kolegom. Tada su preko radija dobili obaveštenje da se veća grupa ljudi okupila na ulici blizu njih. Želeći da se dokaže, početnik je zamolio kolegu da mu prepusti slučaj i kada su se dovezli do ljudi, izašao iz kola i autoritativno viknuo:
• Razilazite se!
Niko se nije ni pomerio, samo su ga začuđeno gledali. Razjaren, policajac još jače povika:
• Razlaz, kad kažem! Ovaj skup nije dozvoljen!
Grupa je počela da se smanjuje, neki su ga uvređeno pogledali, a policajac, sav važan pita starijeg kolegu:
• Šta kažeš, kako sam odradio stvar?
• Nije loše za početak - kaže mu kolega - obzirom da je ovo bila autobuska stanica.

Pita jedan pecaroš drugog:
• Kako to, kolega, da ti uvek imaš ribe, a ja šta god da uradim ne mogu da upecam?
• Otkriću ti tajnu. Ja svako jutro pre pecanja proverim na koju stranu mi je okrenuta ona stvar, pa prema tome zabacim i mamac, i do sada nisam pogrešio.
• A šta radiš ako ti stoji uspravno?
• E druže moj, onda ne moram da idem na glupo pecanje.

Kaže učiteljica:
• Perice, kaži jednu prostu rečenicu.
• Jovica jede govna!
• To je nepristojno. Treba da kažeš prostu, a ne prostačku rečenicu!
• Je l' može ovako: Jovica jede pitu?
• Odlično. A sad kaži zašto je ova rečenica prosta?
• Zato što je pita od govana!