Poklon za Dan žena

Razgovaraju Hrvatica i Srpkinja o poklonu za Dan žena. Hrvatica se hvali: • Ja sam dobila zlatan sat, zlatne naušnice i zlatni prsten, ma sve zlatno ... Srpkinja: • Ma, ja sam dobila kurac ... Hrvatica: • Kak' prost narod, a tak' krasan poklon!

Rodi žena riđokoso dete. Zabrinuta, upita doktora: • Doktore, kako je moguće da je dete riđe, kad smo i muž i ja plavi? • Imate li crvenokosog rođaka? • Ne. • Često ste vodili ljubav? • Pa i ne baš ... možda jednom godišnje. • Aha, to je to! Od rđe gospođo, od rđe ...

Muškarci su kao Bluetooth. Konektuju se na vas kad ste u blizini, ali traži druge raspoložive uređaje kada niste tu. Žene su kao WiFi. Vide svaki raspoloživi uređaj ali se konektuju samo na najjači.

Dobio Ciga sedmicu na lotou, pa požurio kući i hvali se ženi: • Ženo, dobio sam sedmicu na lotou! Ciganka se samo uhvati za srce i pade na mestu mrtva. Ciga sleže ramenima i reče: • Bože, .. kad te hoće – hoće te!

Otišao zeka kod doktora zbog hemoroida. Kada se vratio u šumu, svi ga ispituju kako je bilo: • Pa, doktor mi je rekao da skinem gaće, a zatim sam morao da se nagnem napred. Onda me levom rukom uhvatio za rame, a desnom mi je čeprkao po guzici ... Ne, čekaj! Desnom rukom me je uhvatio za rame, a levom je ... Ne!! Sa dve ruke me uhvatio za ramena ... PU, JEBO MU AS MATER!

Šta kažu Bosanci kad kroz Bosnu prođe mešalica sa betonom? • Vidi, loto!

Molio Ciga Ciganku da mu da malo, a ona se nećka. Posle dugog uveravanja kaže on njoj: • Ajde, daj mi malo, daću ti mobilni. Razmišlja Ciganka i na kraju popusti, ipak je mobilni u pitanju. Posle završenog posla kaže Ciganka: • Ajde sada, daj mi mobilni. • Ma nema problema - reče Ciga - Piši: 062 ...

Mujo došao po Hasu mrtvačkim kolima, da izađu u grad. Haso, kad je video vozilo, prozbori: • Bolan Mujo, ja ti tu ne ulazim! Mujo: • `Ajde Haso ne budali, ljudi umiru da uđu u njih, a ti mi tu nešto kenjaš!

Razgovaraju dve babe i jedna baba pita drugu: • Koliko si teška? Druga odgovara: • Sa naočarama - 78 kg! • A bez naočara? • Eee, bez naočara ne vidim vagu ...

Čudi se mladi Crnogorac: • Nikako ne mogu da shvatim kako su naši đedovi mogli da žive bez svetla, televizora, interneta, kola i deterdženta? Odgovora mu stariji: • Pa i nijesu mogli. Vidiš li, avetinjo, da su svi pomrli?

Taman sam seo na šolju kada sam začuo glas iz druge kabine: • Hej, kako si? Nisam baš tip koji započinje konverzaciju u muškom WC-u ali ne znam šta me snašlo, pa sam odgovorio, pomalo sramežljivo: • Ide nekako, dobro sam! A drugi tip je upitao: • I, čime se baviš? Kakvo je to pitanje? U tom sam trenutku pomislio da je vrlo bizarno, pa sam odgovorio: • Uhhh, putujem, baš kao i ti! Tada sam pokušao da izađem što je moguće pre, ali sam začuo sledeće pitanje: • Mogu li doći kod tebe? OK, ovo je pitanje ipak previše nastrano za mene, ali sam ukapirao da mogu samo biti pristojan i završiti razgovor. Rekao sam mu: • Ne, ... trenutno sam zauzet nečim! Tada začuh tipa, ... nervoznog: • Čuj, nazvaću te kasnije. U susednoj kabini je neki idiot koji odgovara na sva moja pitanja!