VICOTEKA

Predao Lala mleko i jave mu iz mlekare da su mu napokon platili. Zovne on bankarsku službenicu u osam ujutru i pita:
• Dobro jutro, Lala ovde, jesu mi legle pare na račun?
Bankarska službenica proveri i potvrdi:
• Jesu, gospon Lalo!
Zove Lala svaki sat do kraja radnog vremena i isto pita:
• Dobar dan, Lala ovde, jesu mi legle pare na račun?
Iznervirana službenica banke u četiri posle podne nakon desetog poziva izdere se na telefon:
• Jesu Lalo, pa rekla sam ti već deset puta! Nemoj biti dosadan!
Lala se veselo nasmeja i odgovori:
• Ta, to ja samo da vidite kako je nama kad nas zovete za kredite!

Kada mi je dosadno, ja perem prozore ... baš me briga šta drugi ljudi u autobusu misle!

Napadnem muža što nema ni jedan od sedam znakova da je zaljubljen u mene, a on mi nabroji deset znakova da ga varam, rekoh:
• Bože, pa nije valjda da i ti veruješ u ta sranja?!

Razgovor babe i unuka:
• Još samo da završiš fakultet, pa mogu da umrem ...
• Baba, završio sam faks!
• Još samo da se oženiš, pa mogu da umrem ...
• Čekaj baba, nismo se tako dogovorili!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

• Dokle ćete?
• Eee, moj taksisto, .. i ja sam bih voleo da znam gde je moj život krenuo ... voleo bih da znam pravac u ovom lavirintu života ...
• Do mosta znači, ...?

Bežao neki deda od smrti, sakrio se u obdaništu i seo da ruča sa dečicom. Dođe i Smrt i kaže:
• Šta to radiš?
Deda će:
• Lucam.
Na to će Smrt:
• Lucaj, lucaj, pa ćemo pa-pa.

Kaže Perica Jovici:
• Mnogo ti hvala za trubu koju si mi poklonio za rođendan. Sa njom zarađujem mnogo para.
• Tako dobro sviraš?
• Ma ne, tata mi svaki put plati po 5 eura da prestanem.

Ima žena koje tvrde da su svi muškarci isti. Zar to nije malo previše iskustva?

Zimska dilema: Čaj od nane ili rakija od dede ...

Kada sam bio mali, pišao sam po pesku, a sada sam odrastao, pa serem po Fejsu!