VICOTEKA

Čuva Ciga ovce i svakog dana mu vuk pojede po jednu ovcu. Ciga se onda iznervira, iskopa veliku rupu i ubaci ovcu. Međutim, upadne i on u rupu, a u neko doba dođe vuk pa i on upadne. Dok su svo troje sedeli u rupi, začuje se ovca:
• Meee!
A Ciga će:
• Nema tu - Meee! - Zna se po koga je gospodin vuk došao!

Prodajem kuću sa pogledom na budućnost.
Lokacija: Preko puta groblja!

Tončiju treba pomoć oko domaće zadaće i sjeti se da bi mu djed mogao pomoći, pa reče:
• Nono, ti si kao dugogodišnji moreplovac bio na svim kontinentima?!
• Jesan, jesan, dragi Tonči - odgovori mu djed.
• To znači, nono, da ti dobro poznaješ geografiju?
• Ne, dragi moj Tonči, ondi nisan nikad bija.

Stoje dva klinca ispred Pikasove slike u muzeju i komentarišu:
• E, ubiješ me ako ovome nisu drajveri na printeru otišli u materinu!

Kaže mala Ciganka ocu:
• Tato, Džafer me juri svaki dan, hoće da me kresne!
• Pa Sanela, razumi ga, lepa si, privlačna, ..., imaš već 11 godina, ..., a i brat ti je, ...

Na ulici, pita čovek Zemunca:
• Izvinite, da vas pitam ...
Zemunac:
• Koga bre ti da vaspitaš?

Mlada snajka stigla u kuću, pa joj mama došla u posetu:
• Lepo se udala moja ćerka. Crkva joj je blizu pa može i sa prozora da sluša liturgiju.
Svekrva će onako šeretski:
• A koliki joj je jezik, može sa balkona i da se pričesti.

Autobus na liniji Beograd - Kragujevac, preko Topole. Samo sto je krenuo, mali Perica dolazi do šofera:
• Jesmo li stigli u Topolu?
• Nismo, sedi, ima još dosta.
Nakon 10 minuta opet:
• Jesmo li stigli u Topolu?
• Nismo, sedi, ima još dosta.
Nakon 10 minuta opet:
• Jesmo li stigli u Topolu?
• Nismo bre. Sedi, ja ću ti reći kad dođemo u Topolu.
Mali Perica se vrati na sedište i zadrema. Šofer zaboravi na njega i na ulazu u Kragujevac mu sinu da je prošao Topolu. Putnici, shvativši šta je uradio, izgalamiše se na njega i rekoše da mu nema druge nego nazad u Topolu. Kad stigoše u Topolu šofer probudi Pericu i reče:
• Topola!!
Perica izvadi čokoladu i poče da jede.
• Pa je'l ti izlaziš u Topoli?
• Ne, ja idem za Kragujevac, nego mi je baka rekla da ne diram čokoladu do Topole.

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se   zaposli.
• Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj.
• Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje.
• Ma daj bilo šta!
• Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime.
• Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar.
• Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća.
Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u   Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi   iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade   na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije:
• Rade, potpiši ovde.
• A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici.
• Rade, moraš baš ti da potpišeš.
• Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja.
• Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen?
• Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

• Mujo, zašto ba imaš perje u nosu?
• Pssst, ćuti, šmrk'o sam koku.

Posle celodnevne vožnje kolima, stranac dođe u pola noći u hotel na Crnogorskom primorju. Prijavi se, uzme ključeve od sobe i zamoli na recepciji da ga probude sutra u pola osam jer ima važan sastanak ...
Sutradan zvoni telefon i bude ga:
• Jeste li Vi naručili buđenje u pola osam?
• Da, jesam.
• Pa, ustaj jado, već je jedanaest!