Opekao ciga onu stvar

Opekao ciga vrelom vodom onu stvar, a kako bi smanjio bolove, izvadi jogurt iz frižidera, sipa u čašu, pa ga umoči. To sve krišom gleda ciganka, pa se misli: • Da sam juče umrela, ne bi znala da ga tako puni.

Pijanac ide glavnom ulicom, zaustavi se i počne da piša. Policajac ga spazi i vikne: • Sram te bilo! Kazna 500 dinara. Pijanac traži po svim džepovima i konačno pronađe 1000 dinara. Sada policajac traži 500 dinara za kusur, ali ne može da nađe. Na to će pijanac: • Pišaj i ti - ja častim!

Fata se tužno obrati Muji: • Mujo, pa ti mene uopšte više ne voliš. Nekada si mi redovno donosio cveće, a sada ništa! • Pa, ... ne radim više na groblju - odgovori Mujo.

Donose u bolnicu Bosanca teško polomljenog u saobraćajnoj nesreći. Pita ga doktor: • Koliko ste brzo vozili kad ste se tako polomili? • Ma, vozio sam 60 na sat, ali je pored mene prošao ferari sa 360 na sat, pa sam mislio da stojim i izašao iz auta!

Kaže učiteljica: • Perice, kaži jednu prostu rečenicu. • Jovica jede govna! • To je nepristojno. Treba da kažeš prostu, a ne prostačku rečenicu! • Je l' može ovako: Jovica jede pitu? • Odlično. A sad kaži zašto je ova rečenica prosta? • Zato što je pita od govana!

U nekoj šetnji posle posla, jedan programer se poverava drugom: • Znaš, imam problem ... neće da mi se digne ... • Jesi li probao iz safe moda? • Jesam. Neće ...

Pita tip ciganku, prostitutku: • Pošto pušenje? • Dvajes evra. • Uuu, mnoogo je ... • Al` nema zub da osetiš!

Na selu ima manje sranja nego u gradu. To je zato što se na selu stoka drži zatvorena.

Pita Mujo: • Haso, znaš li šta sam, bolan, uradio? • Šta, bolan? • Da bih zadivio svoju curu, rekao sam joj da imam jako bogatog strica. • I, šta je bilo? • Pa ništa ... umesto da se uda za mene, udala se za strica. Više nemam curu, već strinu.

Hteo bih da umrem mirno u snu, kao moj deda, a ne vrišteći i u panici, kao putnici u autobusu koji je on vozio.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...