VICOTEKA

Šeta mlada dama pijacom i pita baku prodavačicu:
• Pošto su krastavci?
• 100 dinara – kaže baka.
• A paradajz?
• 150.
• A spanać?
• 250.
• Jao, baba, sve ti je mnogo skupo – kaže mlada dama.
• Nije kćeri, nije ... no si se ti loše udala – kaže baka.

• Šta studiraš?
• Medicinu!
• E, da te pitam, celog dana mi curi nos. Šta da radim?
• Obriši ga maramicom!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Razgovaraju Mujo i Haso:
Mujo reče:
• Haso, čuo sam da si se oženio!
• Jesam! - odgovori Haso.
• Pa za koju? - upita Mujo.
• Pa gledaj 'vako: ja njih četiri stavio u liniju da im uradim test inteligencije: pitam prvu kol'ko je 2 i 2? - ona kaže 4. Vidim ja da je pametna, matematičarka ... Pitam isto drugu, ona kaže nekad četiri, nekad pet ... Vidim ja filozofkinja, nema šta! Pitam isto treću, a ona mi odgovori: Kako ti, Mujo, hoćeš, tol'ko je! ... vidim ja iz dobre porodice, ima poštovanje ...
• Pa koju si onda izabr'o? - znatiželjno će Mujo.
• Pa, onu četvrtu, sa najvećim sisama! - odgovori Haso.

Otišao slikar u park. Iznenada dobije inspiraciju za slikanje pa poviče:
• Papira, papira, dajte mi papira!
A jedan iz žbunja dovikne:
• Ma šta će ti papira, obriši se lišćem kao ja.

Pita učiteljica đake, čime im se roditelji bave i kako žive. Prva se javlja Mara:
• Moj tata je saobraćajac, mama ne radi nigde, ali imamo veliku kuću i dva automobila.
Potom se javi Jova:
• Moja mama radi na autoputu, prodaje svoje telo. Kaže da se srami, ali mi stvarno lepo živimo.
Diže ruku Perica i dodaje:
• Moj tata je kamiondžija, i da nije Marinog tate i Jovine mame, i mi bi lepo živeli ...

Dogovaraju se carinici šta da kupe kolegi za svadbeni poklon, pa jedan predlaže:
• Da mu kupimo kožnu garnituru?
• Malo je! - ostali će u glas.
• Da mu kupimo automobil? - reče neko.
• Malo je!
• Da mu kupimo stan? - opet će neko.
• Malo je!
• A da ga pustimo da radi jednu smenu sam?
• E to je već previše! - zagrajaše svi u glas.

Na recepciji hotela mladi par želi da iznajmi sobu. Šef hotela ih pita:
• Jeste li venčani?
Mlada dama pocrvene i prošaputa:
• Jesmo, ... oboje.

Došao Crnogorac na granicu:
• Šta imate da prijavite? - pita carinik.
• Ništa, u koferima imam samo knjige.
• Dobro, ali otvorite kofere da pogledamo ...
Crnogorac otvori kofere kad ono: u jednom boksovi cigareta, u drugom droga, u trećem oružje.
• I ovo vi zovete knjigama? - pita carinik.
• Pa kako nijesu čo'če? To su ti sabrana dela Mila Đukanovića! - odgovori Crnogorac.

Zaustavlja pandur auto na mostu:
• Čestitam, vi ste 100-hiljaditi auto koji je prešao ovaj most i zato ćete dobiti nagradu od dvadeset hiljada dinara. Šta ćete da uradite sa parama?
Vozač progovara:
• Uplatiću da konačno polažem vozački.
Tek će tašta pored njega:
• Ma pustite ga, vidite da ne zna šta priča kad je pijan.
Na to će tast sa zadnjeg sedišta:
• E, znao sam ja da nećemo daleko dogurati ukradenim autom.

Jednog dana učiteljica je zadala da se napiše sastav koji sadrži reč: ananas. Perica je napisao:
• Moj tata je primio platu, napio se i sve potrošio, a na nas nije mislio.