VICOTEKA

Šeta mlada dama pijacom i pita baku prodavačicu:
• Pošto su krastavci?
• 100 dinara – kaže baka.
• A paradajz?
• 150.
• A spanać?
• 250.
• Jao, baba, sve ti je mnogo skupo – kaže mlada dama.
• Nije kćeri, nije ... no si se ti loše udala – kaže baka.

Profesor biologije dolazi na čas i obraća se studentima:
• A sada ću vam pokazati kako izgleda secirana žaba!
Vadi on iz džepa lepo smotan paketić, otvara ga i vadi sendvič. Začuđeno se počeša po glavi:
• A zakleo bih se da sam malo pre pojeo doručak!

Krenuo Lala u vojsku, a Sosa plače:
• Kako ću znati šta da ti šaljem u paketu kad ne znam da čitam?
• Ta, Soso, ja ću ti crtati, a ti to pošalji.
Tako i bi. Lala crta ćurku, Sosa šalje. Lala crta štrudlu, Sosa šalje. I tako sve do jedanput. Siže pismo: crta tačka crta tačka. Sosa ništa ne razume i ništa ne pošalje. Dolazi Lala na odsustvo i kaže:
• A bog te materin, Soso, što mi nisi poslala paket onomad?
• Pa nisam znala šta si nacrtô.
• E, glupa ženo, ta crtô sam rezance s makom!

Razgovaraju dva prijatelja:
• Moja žena zna da kuva, ali neće!
• Ćuti, ti si još i dobro prošao, moja ne zna da kuva, ali hoće - razočarano će drugi.

Dolazi Haso u kafanu, kad iz kafane izleće Fata kao furija, psujući na sav glas. Uđe Haso unutra i ugleda Muju kako sedi za stolom i umire od smeha:
• Mujo, bolan, š'a je to s Fatom, što se tako razljutila?
Mujo i dalje umire od smeha:
• A slušaj, jarane, malo sam je podučio kako to izgleda kad idemo u šoping!
Haso zbunjeno upita:
• Kako to?
Mujo otpije gutljaj i odgovori sa smeškom:
• Prošet'o sam je kroz deset kafana, u svakoj sam pregledao cenovnik, pa  se vratio i prvu kafanu i tu naručio pivo!

• Vođe Radio Podgorica. Dobro jutro, radni narode Crne Gore. Tačno je sedam sati i 300 minuta.

Došao lik u biblioteku i kaže:
• Dobar dan, dajte mi neku knjigu o samoubistvu.
A bibliotekarka će:
• Jes', pa ko će posle da mi je vrati.

Razgovor posle seksa:
• Pa, ti reče da si nevina ...!?
• Pa, jesam ...
• A, gde je onda krv?
• Paa, ... malokrvna sam!

Žena je kao autobus: dok trčiš za njom, neće da stane, a i ako stane – neće da otvori vrata!

Stopira Mujo do Zenice, kad odjednom provala oblaka i velika oluja. Gusta kiša, jadni Mujo ne vidi ni prst pred okom, kad odjednom ugleda svetla nekog auta koji se približavao. Stane auto, Mujo bez pitanja uskoči u njega, a u autu nema nikoga. Polako auto opet krene, Mujo se čudi, kad ispred njih pojavi se krivina, pa Mujo poče da se moli i zapomaže od panike. Nije mogao ni da mrdne od straha, kad odjednom pojavi se ruka za volanom i poče da ga okreće. I tako par krivina.
Mujo više nije mogao da izdrži, nego iskoči iz auta, pa otrča do prvog grada i pravo u kafanu. Naruči Mujo rakiju i poče ljudima da priča šta mu se dogodilo. Vide ljudi da je Mujo sav uplašen, nije ni pijan, znači mora biti živa istina. Kad nakon pola sata u istu kafanu uđoše Huso i Haso, pa videvšu Muju reče Huso:
• Bolan Haso, eno ga onaj što nam je uskočio u auto dok smo ga mi gurali!

Za vreme rata uđu Rusi u selo. Pronese se vest da siluju sve žene redom. Kada Lala to čuje, on se zabrine, pa sakrije Sosu u šupu. Vireći kroz rupicu, Sosa ugleda kako jedan vojnik juri njihovu kozu. Viče Sosa iz šupe:
• Pusti me, Lalo, ovo nisu Rusi, ovo su Kozaci.