Sisar koji leti

Na času biologije nastavnik upita Pericu: • Znaš li, Perice, bar jednog sisara koji leti? • Znam: stjuardesu - odgovori Perica.

Idu tri Bosanca i pričaju ko ima najgluplju ženu. Prvi kaže: • Moja kupila elektirčni šporet, a mi uopšte nemamo struju. • Nije to ništa - kaže drugi - Moja kupila veš-mašinu, a mi nemamo ni vodu ni struju! Treći će: • Moja žena svaki dan kad pođe u grad ponese po deset kondoma, a uopšte nema onu stvar!

Nastavnica plavuša povela đake u kabinet biologije i pred vratima ukapira da je zaboravila ključ, pa kaže đacima: • Vi uđite, a ja odoh po ključ!

Dolazi čovek u prodavnicu i kaže: • Molim jedan kondom! A prodavačica će: • Gospodine, kako ste tako nekulturni i nevaspitani, ima i lepših načina da se to traži! Izađe čovek, vraća se ponovo u prodavnicu, skida pantalone i kaže: • Molim radno odelo za gospodina!

Kako se žene izvinjavaju? • Izvini, ali ti si kriv.

Kamila može sedam dana da radi i ne pije ništa, a ja mogu sedam dana da pijem i ne radim ništa.

Odlučio Mujo da postane trgovc. Zaposlio se u nekoj trgovinskoj radnji i poslodavac mu kaže: • Mujo, gledaj i uči! Dolazi starica u trgovinu i zatraži sredstvo za pranje zavesa. Trgovac joj odgovori: • Draga gospođo, kad već kupujete nešto za pranje zavesa, kupite odmah i sredstvo za pranje prozora. Starica mu odgovara: • Hvala što ste me podsetili jer na to uopšte nisam mislila. Starica odlazi iz dućana, a poslodavac kaže Muji da sada on proba. U dućan ulazi mlada zanosna crnka te zatraži od Muje uloške. Mujo joj na to odgovara: • Gospođice, pa kad već kupujete uloške, kupite i sredstvo za pranje prozora. Plavuša ga u čudu pogleda ne shvatajući njegov predlog, a na to joj Mujo odgovara: • Pa kad već ne možete da se jebete, bar operite prozore!

Bila ja u Makedoniji neki dan, kupovala sladoled i onaj me pita: • Koliko sakaš da ti ga natreskam? Ja pobegla, nisam ni kupila sladoled.

Od kada su zatvorili kasarnu u blizini, Mataruška banja više ne leči nerotkinje!

Ako žena odluči da učini čoveka srećnim, tog jadnika više niko ne može da spasi.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...