VICOTEKA

Početak školske godine ... vraća se prvak iz škole i sav zadihan uzbuđeno viče:
• Mama, Mama, danas su nas u školi terali da brojimo i sva deca su znala da broje samo do deset, a ja sam znao do 100!
• To je sine zato što si Bosanac - odgovara majka.
Sutradan prvak dolazi iz škole i ponovo viče:
• Mama, danas smo počeli da čitamo. Ni jedno dete ne ume da čita sva slova, a ja sam znao skoro sva slova!
• Pa da sine, to je zato što si Bosanac.
Posle nekoliko dana prvak ponovo s vrata doziva:
• Mama, danas smo bili na sistematskom pregledu i sva deca imaju mali, a moj je, u odnosu na njihove, ogroman! Je li mama, jel' i to zato što sam Bosanac?
• Ne sine, to je zato što imaš trinaest godina.

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se   zaposli.
• Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj.
• Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje.
• Ma daj bilo šta!
• Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime.
• Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar.
• Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća.
Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u   Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi   iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade   na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije:
• Rade, potpiši ovde.
• A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici.
• Rade, moraš baš ti da potpišeš.
• Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja.
• Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen?
• Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

Radiša i Radojka se posvađali, lete teške reči i po neki tanjir, pa se Radojka rasplaka:
• Ti men' nikad ne kažeš izvini kad zajebeš nešto!
Radiša izbegne jedan tanjir pa pokunjeno kaže:
• Dobro Radojka, izvini ...
Radojka zgrabi još jedan tanjir i zafrljači ga na Radišu:
• Najlakše je reći izvini ...!

Prelepa devojka preživi brodolom i samo što nije izašla na obalu napadne je ajkula. Već se pozdravila sa životom, kada se iz šume začu:
• AAAaaaaAAAaaaa!
Tarzan skoči na ajkulu i iskasapi je. Zanosna devojka sva srećna baci mu se u naručje i poče da ga ispituje:
• Kako se snalaziš za hranu?
• Tarzan ubije, Tarzan ispeče, Tarzan pojede!
• A kako nabavljaš odeću?
• Tarzan ubije, Tarzan odere, Tarzan obuče!
• A kako se snalaziš za one stvari, mislim na seks?
• Tarzan nađe drvo sa rupom, Tarzan jebe rupu!
• Sada kad sam ja tu više ti ne treba drvo, ajde sa mnom!
Uhvati ga lepotica za ruku, odvede ga u šumu i naguzi se. Tarzan se zatrči prema njoj i iz sve snage je šutne nogom u guzicu! Jedva došavši sebi od šoka devojka ga pita:
• Tarzane, zašto si to uradio? Zar me ne želiš?
• Tarzan prvo proveri da li ima vevrica u rupi pa onda jebe!

Dok sam ja objasnio babi da 18+ označava uzrast, a ne dužinu, odgledasmo ceo pornić.

Menjam Fiću sa kukom za Trabanta sa kukom.
Šifra: Kuku meni, kuku tebi.

Ulazi Mujo u krevet pijan kao torba. Mujo:
• Fato, baš nam je dobro!
Fata:
• Tebi možda je, a meni je zlo od tebe!
Mujo:
• Dušo, matičar je rekao u dobru i zlu, opusti se i spavaj!
Fata:
• A rekao je i dok nas smrt ne rastavi, pa se ti opusti i spavaj!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

• Ja stvarno ne znam zašto ti ne želiš da budeš sa mnom!? Gledao sam u dlan, u karte, ...
• A u ogledalo nisi ...?

Šta je to vernost?
• To je kada čovek promeni tri žene, a ostane sa istom ljubavnicom.

Uhvatio gazda voćnjaka lepu i mladu Ciganku u krađi šljiva.
• E, sad ću sve te šljive da ti nanižem oko vrata, i da te vodim kroz selo kao lopova.
• Nemoj bre gazdo, sramota.
• Neću jedino ako ćeš da vodimo ljubav.
• Moram da pitam Cigu, da vidim šta on kaže.
• Stvarno sramota – kaže Ciga – dobro, može, ali samo malo.
Gazda navalio, Ciganki prija, a Ciga viri i komentariše:
• Vidi ti njega, za šaku šljiva koliko nabiva.
Tek će Ciganka:
• Nek nabiva kol'ko oće, njegovo je voće!