Zato što imaš trinaest godina

Početak školske godine ... vraća se prvak iz škole i sav zadihan uzbuđeno viče: • Mama, Mama, danas su nas u školi terali da brojimo i sva deca su znala da broje samo do deset, a ja sam znao do 100! • To je sine zato što si Bosanac - odgovara majka. Sutradan prvak dolazi iz škole i ponovo viče: • Mama, danas smo počeli da čitamo. Ni jedno dete ne ume da čita sva slova, a ja sam znao skoro sva slova! • Pa da sine, to je zato što si Bosanac. Posle nekoliko dana prvak ponovo s vrata doziva: • Mama, danas smo bili na sistematskom pregledu i sva deca imaju mali, a moj je, u odnosu na njihove, ogroman! Je li mama, jel' i to zato što sam Bosanac? • Ne sine, to je zato što imaš trinaest godina.

Moj psihijatar je žena, koja je toliko zgodna, da ću još neko vreme da se pravim lud.

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se zaposli. • Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj. • Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje. • Ma daj bilo šta! • Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime. • Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar. • Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća. Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije: • Rade, potpiši ovde. • A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici. • Rade, moraš baš ti da potpišeš. • Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja. • Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen? • Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

Pre neko veče izašao sam sa prijateljima u noćni provod. Bilo je odlično i ubili smo se pivom. Znao sam da sam mrtav pijan i uradio sam nešto što nisam uradio godinama - otišao sam kući autobusom. Da au–to–bu–som! Stigao sam kući bezbedno i bez nevolja! P.S.: Ovo me stvarno oraspoložilo budući da nikada ranije nisam vozio autobus!

Ciganka sa detetom u naručju, u Beogradu na raskrsnici, prilazi vozačima koji čekaju semafor i traži pare: • Daj sto dinara za dete. Vozač joj da pare i zatvori prozor na autu. Ciganka ponovo lupa na prozor: • Pa šta sad 'oćeš, dao sam ti pare? • Pa evo ti dete.

Devojka zove dečka telefonom: • Ej, šta radiš? Dečko: • Evo, istresao sam ga i sad ga stavljam! • Prostačino jedna! • Ludačo, prehlađen sam, merim temperaturu!

Uđe Perica u pekaru i pita pekara: • Što vam je hleb ovako tvrd i suv? Na to će pekar Perici: • Ćuti, dete, ne lupetaj. Pa, ja sam pravio hleb kad ti još nisi bio ni rođen! • Pa što ga tek sad prodajete - upita Perica.

Došao momak kod devojke i pita njenog oca: • Ja bih voleo da se oženim vašom kćerkom, da li dozvoljavate? Otac: • Pa, u suštini dozvoljavam, a da li si pitao njenu majku? Momak: • Pa jesam, ali mi se kćerka više dopada.

Mujo i Fata krenuli na more, na pola puta se Fata lupi po čelu i kaže Muji: • Joj Mujo, sad sam se setila da nisam isključila šporet! Mujo će: • E, šta bi ti radila bez mene? • Bolan Mujo, kakve veze to ima sa šporetom? • Ja sam zaboravio zavrnuti slavinu u kupatilu, inače bi nam zbog tebe ceo stan izgoreo.

• Ženi sam rekao istinu, da viđam psihijatra. Onda je i ona meni rekla istinu, rekla je da viđa psihijatra, dva vodoinstalatera i keramičara.

Penzioner došao kod svojih kućnih prijatelja, takođe starih penzionera. Dok muž razgovara sa gostom, žena kuva kafu u kuhinji. Domaćin, već poprilično senilan, prepričava utiske sa odmora: • ... i tako smo nas dvoje bili deset dana na moru u Baru. • U kojem hotelu ste odseli? • Čekaj samo malo, da se setim ... Izvini, kako se zove onaj cvet, kraljica cveća sa trnjem i crvenim laticama? • Ruža! Ali ne postoji taj hotel u Baru ... • Ma znam - reče domaćin, i okrenu se ka kuhinji - Ružooo, kako se zove onaj naš hotel u Baru?