VICOTEKA

Arhimed, Njutn i Paskal igraju žmurke. Arhimed žmuri, a Paskal i Njutn se kriju. Paskal se sakrije, a Njutn nacrta kvadrat, stane iza Arhimeda i čeka. Arhimed izbroji:
• Devedeset pet, ... pedeset, ... sto, polazim.
Okrene se, ugleda čoveka i kaže:
• Aha, Njutn!
A Njutn će:
• Ne, ovo je Njutn po metru kvadratnom, a to je Paskal.

Poklanjam pudlicu. Zvati od 5 po podne do 10 uveče. Ako se javi ženski glas - odmah spusti slušalicu!

Gledali Mujo i Fata pornić i nakon što se pojavi obdareni crnac, Mujo reče:
• Vidi, Fato, koliki mu je, veći od moga!
• Ne da je veći od tvoga, nego tolikog u cijelom Sarajevu nema.

Zove Mujo Fatu telefonom:
• Alo, Fato, gde si?
• Eto me u Zvorniku na Savi.
• Kako na Savi kad u Zvorniku teče Drina?!
• Čekaj ba, ... evo ti Save, pa neka ti on objasni!

Izveo Piroćanac ženu i decu na večeru. Dolazi konobar da ih usluži i pita:
• Dobro veče, šta želite?
Žena:
• Molim Vas dajte nam jelovnik.
Piroćanac će konobaru:
• Meni ćevape sa lukom, njima jelovnik i odmah naplati!

Imam lepu, pametnu i poštenu devojku. ... I volim ih sve tri.

Piše Mujo Hasi, koji je otišao u Nemačku:
• Bolan Haso, pišem ti pismo u tri tačke:
Prva tačka: Celo selo spava sa tvojom Fatom.
Druga tačka: I ja sam spavao sa njom.
Treća tačka: Šta kažeš na drugu tačku?
Odgovara Haso:
• Bolan Mujo, odgovaram ti u tri tačke:
Prva tačka: Selo nije veliko.
Druga tačka: Fata ima sidu.
Treća tačka: Šta ti kažeš na drugu tačku?

Zaposli se Fata, dobije svoj kompjuter, radi svakodnevno na njemu, sve ide super. Međutim, jednog dana se razboli i ne dođe na posao, a njenim kolegama treba nešto s njenog kompjutera, ali ne znaju lozinku. Zovu oni Fatu:
• Fato, koja ti je lozinka na kompjuteru?
• Velkom - odgovori Fata.
Probaju oni 'WELLCOME' - neće. Probaju 'VELKOM' - neće. 'VELLCOME', 'WELKOM' - ništa neće. Zovu oni Fatu ponovo:
• Fato, kaži nam koliko slova ima ova tvoja lozinka?
• Pa jedno - kaže Fata.
• Pa kako jedno, bona, koje je to slovo?
• Pa, vel'ko M!

Šta je sreća u nesreći?
• Kad ti žena kaže da imaš najveći u selu.

Ja sam odgovoran samo za ono što kažem, a ne za ono što ti shvatiš.

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora:
• Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite?
• Pitaj, naravno - nasmeši se direktor.
• Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto?
Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli:
• Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta!
Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku:
• To te direktor časti.
Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor:
• Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš?
• Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on.
• Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana?
• Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim.
• Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...