VICOTEKA

Arhimed, Njutn i Paskal igraju žmurke. Arhimed žmuri, a Paskal i Njutn se kriju. Paskal se sakrije, a Njutn nacrta kvadrat, stane iza Arhimeda i čeka. Arhimed izbroji:
• Devedeset pet, ... pedeset, ... sto, polazim.
Okrene se, ugleda čoveka i kaže:
• Aha, Njutn!
A Njutn će:
• Ne, ovo je Njutn po metru kvadratnom, a to je Paskal.

Idu ulicom Milo i Toma, ugledaju 100 EUR na ulici. Toma kaže:
• Mi Srbi, se ne saginjemo!
Milo će na to:
• Naša država je ekološka država - i stavi pare u džep.

Muž se žali ženi:
• Onaj naš balavac, opet mi je uzimao novac iz novčanika!
• Kako znaš da je on, možda sam ja?
• Ma nisi ti, on ipak nešto i ostavi ...

Nađu dva kostura motor na groblju:
• Hajde da se provozamo - kaže prvi.
A drugi kostur kaže:
• Važi, sačekaj me tu, odmah se vraćam.
Vraca se on i nosi krst, a prvi ga pita:
• Šta će ti to?
A ovaj će na to:
• Ne idem nigde bez lične karte.

Pita Mujo Fatu:
• Bona Fato, kako ono da je kod Hase kosa onako gusta i sjajna?
• Pa on kosu maže jajima - objašnjava Fata.
• Vidi ti njega! Nisam znao da je takav akrobata - začudi se Mujo.

Kada žena kaže: Molim? - to ne znači da nije dobro čula, već ti daje šansu da se pokaješ za to što si rekao!

Pita unuk dedu:
• Deda, šta je to masturbacija?
A deda mu odgovora:
• E, moj sinko, to ti je kada ti desnica zameni onu žensku stvar a onu svoju stvar praviš budalom.

Otac stigao kući pre ručka, a sin mu se igra loptom u dvorištu. Pridruži se on sinu i krenu zajedno da se dobacuju loptom. U jednom momentu pita sin oca:
• Tata, a koliko su para tebi dali mama i čika Mile da se igraš dok su oni gore?

Shvatio sam da devojke vole dobre automobile, a kako ja to sebi ne mogu da priuštim, odlučio sam da kupim psa i dam mu ime Audi. Tako, kada upoznam neku devojku, ja joj bez problema kažem:
• Dolazim po tebe sa Audijem!

Danas me na ulici zaustavila neka lepa devojka, ima oko 25 godina. Ponudila mi je seks ali u zamenu za to morao bih da reklamiram neko novo sredstvo za čišćenje kupatila. Naravno, odbio sam, jer to nije moralno a i dokazao sam da imam jak karakter. Tako jak kao novi “Arf”, najbolje sredstvo za kupatilo. Sada i sa mirisom vanile.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...