VICOTEKA

Kaže jedna komšinica drugoj:
• Komšinice, može li oklagija na pola sata?
A, ova će:
• Ne može, ... i ja čekam muža!

Došao Crnogorac kod Piroćanca. Posle dugog putovanja, Piroćanac upita Crnogorca:
• Može li jedno osveženje?
• Može – odgovori Crnogorac.
• Ženo, otvaraj prozor! – viknu Piroćanac.

Majka šiša sina, a on opirući se viče:
• Neću frizuru kao tata!
• Moraš sine, svi pričaju da ličiš na komšiju ...

Kod mene u autu stalno novogodišnja atmosfera. Uvek svetle lampice za gorivo, ulje, aklumulator, pojas, ...

• Otvarajte, policija!
• Nismo naručili policiju, nego kurve!
• Pozvali su nas iz vašeg komšiluka!
• Komšije pozvale, komšije neka vas jebu!

• Izvinite, navedite mi jedan razlog zbog kojeg moram da plaćam TV pretplatu, kad ne posedujem TV!?
• Pa, posedujete kompjuter.
• Ali, ja preko kompjutera ne gledam TV kanale.
• Da, ali je kompjuter instrument preko kojeg biste mogli da ih gledate.
• OK. Dajte mi, onda, tri dečija dodatka!
• Ali, ovde piše da nemate decu.
• Pa nemam, al' imam "instrument" da ih napravim.

Devojka:
• Pušiš li?
Dečko:
• Da.
Devojka:
• Koliko kutija dnevno?
Dečko:
• 2.
Devojka:
• Koliko košta kutija?
Dečko:
• 5 eura.
Devojka:
• Koliko dugo pušiš?
Dečko:
• 10 godina!
Devojka:
• Znači za 2 kutije dnevno daješ 10 eura u 10 godina. Dakle, 3650 dana - to te košta tačno 36 500 eura. Da si štedeo sada bi mogao da kupiš Ferari.
Dečko:
• Tačno. A pušiš li ti?
Devojka:
• Ne.
Dečko:
• Pa gde ti je Ferari, pizda ti materina?

Petočlana kineska porodica selila se u Ameriku. Njihova imena su Hu, Bu, Chu, Su i Fu, ali da bi dobili vize, morali su svoja imena da prilagode američkim. Tako su im na kraju imena dodata slova "ck" i postali su Huck, Buck, Chuck.
Su i Fu su ostali u Kini ...

Primer kako se u srpskom jeziku koristi perfekt u futuru. Juri seljak svinju po pšenici i besan viče:
• Joj, jebo sam te kad te stignem!

Išla dva dupeta ulicom. Jedno dupe prdne, a drugo mu kaže:
• Uze mi reč iz usta.

Posle burne žurke u studenjaku, student se budi u bolnici:
• Šta mi se desilo? – pita zabrinutog cimera koji stoji kraj bolničkog ležaja.
• Ma, pusti. Napili smo se k’o stoke, pa si ti negde oko ponoći izašao na krov i kladio se u 100 evra da ćeš tri puta obleteti zgradu.
• Pa, što me nisi zaustavio, da se ne polomim ovako?
• Ih, ja uložio 50 evra da ćeš uspeti!