VICOTEKA

Već mesec dana sam na dijeti. Rezultati su neviđeni, ... niti ih vidim ja, niti iko drugi!

Predloži Lala Sosi:
• Soso, dušo, hoćemo se igrati proleća?
• Može. A kako se to igra?
• Ta, lepo, ... ja te jebem, a ti cvetaš!

Pita Haso Muju:
• Je li, kako je bilo na konjičkim trkama?
• Nikako, mirno sam sedeo i gledao, kad izbi tuča u loži. Mene izguraše i upadoh na stazu među konje.
• Pa šta je onda bilo?
• Ma neko mi skoči na leđa i viknu "đi đi".
• I? Šta si uradio?
• Pa šta sam mogao u onakvoj konkurenciji, stigao sam drugi ...

Šta je to trenutak istine?
• To je kada žena skine šminku, a muškarac gaće!

Muškarac ulazi sa prelepom mladom ženom u zlataru i zajedno odaberu dragulje i drugi nakit u vrednosti većoj od 50.000 eura. Kad je trebalo platiti,  muškarac je izvadio ček i upisao ukupnu sumu. Prodavac je bio zbunjen i nepoverljiv, jer čoveka vidi prvi put u životu. Ovaj je opazio prodavčevo dvoumljenje, pa mu reče:
• Brine Vas ima li ček pokriće? U redu, ovako ćemo: budući da je danas subota veče i da su već sve banke zatvorene, zadržite ček i nakit do ponedeljka. U ponedeljak, nakon što unovčite ček, pošaljite dragulje gospođici. Slažete li se?
Prodavac se složio. U ponedeljak, kad je u banci pokušao da unovči ček otkrio je da ček ipak nema pokriće. Istog trena je nazvao gospodina, a ovaj mu reče:
• Ček slobodno bacite! Već sam spavao sa njom!

Pita učiteljica:
• Perice, zašto juče nisi bio u školi?
Perica odgovori:
• Izvolite, mama je napisala opravdanje.
Učiteljica ponovo pita:
• A šta ti je bilo?
• Ne znam, nisam pročitao šta je mama napisala.

Nakon majčinih saveta, mali komarac poleti na svoj prvi let. Posle nekog vremena, vraća se mali komarac i pita ga majka:
• Kako je bilo, sine?
• Super, mama! Kada su me videli kako letim, svi su mi pljeskali!

Mujo kaže Fati:
• Mala, lepa si kao lutka!
• Auu Mujo moj, pa hvala ti, ... a je l' kao Barbi?
• Ma ne, nego kao ona na naduvavanje ...

Perica upita mamu:
• Kada ljudi umiru, da li se pretvaraju u prašinu?
• Da.
• Au, onda je neko umro ispod mog kreveta.

Kaže jedna komšinica drugoj:
• Komšinice, može li oklagija na pola sata?
A, ova će:
• Ne može, ... i ja čekam muža!

Bila sam mnogo tužna. On me je tešio koliko je mogao, .. a mogao je dva puta!