Daću ti mobilni

Molio Ciga Ciganku da mu da malo, a ona se nećka. Posle dugog uveravanja kaže on njoj: • Ajde, daj mi malo, daću ti mobilni. Razmišlja Ciganka i na kraju popusti, ipak je mobilni u pitanju. Posle završenog posla kaže Ciganka: • Ajde sada, daj mi mobilni. • Ma nema problema - reče Ciga - Piši: 062 ...

Vratio se Gedža iz Pariza i priča komšijama ispred prodavnice, uz hladno pivo. • E, bre, da gi vidite Pariz! To ti je lepota! Mulen Ruž, Notr Dam, Trijumvalna kapija ... • A ženske? Kak'e su im ženske? – pitaju ga komšije. • Ih bre, milina. Zgodne, vitke, sisate i, što je najbolje, svaka druga ‘oće se jebe! • Uh, pa ti si se onda baš omrseo! • Pa i nesam baš. Ja sam pituvao svaku prvu!

• Da li ti imaš auto? - upita Perica vaspitačicu u vrtiću. • Ne, nemam - odgovori vaspitačica. • Zašto? - znatiželjno će Perica. • Pa, ... zato što nemam novca da kupim auto! - tužno će vaspitačica. • To je zato što se po ceo dan igraš sa decom, a ne ideš da radiš i zaradiš pare, kao moja mama! - mudro zaključi Perica.

Razgovaraju dve plavuše: • Vidiš ti, svake godine se sve manje beba rađa. • Da, zato nam opada mentalitet!

Šta je to cunami? • Puna plaža ljudi, a nigde žive duše!

• Perice, odakle ti taj prsten? - pita majka. • Našao sam ga na ulici! • Pa zašto ga nisi odneo policiji? • Pa, nisam smatrao da je to potrebno - na to će Perica. • Šta? Nisi smatrao da je to potrebno! Zbog čega?. • Pa zato što je na prstenu ugravirano: "ZAUVEK TVOJ".

Došao policajac na posao sa rasparenim cipelama, jedna mu cipela crna, a druga bela. Načelnik poče da galami na njega: • Kvariš ugled policije, i onako uvek kažu da smo glupi! Idi kući i zameni cipele. Ode policajac kući, vrati se posle nekog vremena i kaže: • Šefe, imam problem. I kod kuće su mi rasparene cipele – jedna crna, a druga bela!

Zaustavi policajac vozača: • Dobro veče, vaše isprave molim! • Nemam dozvolu ... • Nemate? Kako nemate? Pa, kako vozite bez dozvole? • Šta je vama, oduzeli ste mi je prošli put, šta vi mislite, da ja imam hiljadu dozvola?!

Mladenci došli da stanuju kod mladinih roditelja. Već prvog dana njen brat prvi siđe na doručak. • Mama, jesu li seka i njen muž još uvek u sobi? • Jesu. • Ja mislim ... • Nema ti šta da misliš! Doručkuj brzo i gubi se u školu! Kad se popodne vratio iz škole, dečak ponovo upita: • Mama, da li su seka i zet još u sobi? • Jesu. • Ja mislim ... • Nema šta ti da misliš! Sedi tu ručaj i ćuti, a posle možeš da ideš kod Steve da se igrate! Kad se pred veče vratio kući, odmah upita: • Da li su seka i zet sišli? • Još nisu! • Ja mislim ... • Dobro, ajde da čujem šta to misliš! • Pa eto, sinoć sam čuo kad je seka rekla zetu da ode u kupatilo i donese vazelin ... pa sve nešto mislim da zet nije greškom uzeo moj super lepak ... vidim da ga nema na polici, a ... vazelin je i dalje na polici!

Devojke, možete slobodno početi da izlazite sa momcima iz ljubavi, niko više nema para.

Obećala zlatna ribica Muji da će mu ispuniti jednu želju ako je pusti: • Al' sam ti ja neke kurate sreće, pa kud samo jednu. Šta ću sad? Misli on, misli i smisli: • Daj ti meni da kad pišam, pišam rakiju. Dođe on kući, pozove prijatelje, piša u čašu i daje im. Svi se čude kako dobra rakija. Prolazi tako i Fata, pa pozovu i nju: Vidi bona Fato ovo čudo, Mujo piša rakiju!! Mujo joj kaže: • Bona Fato, evo ti čaša pa probaj i ti. Ona mu odgovori: Šta će mi čaša, ja ću iz boce ...