VICOTEKA

Molio Ciga Ciganku da mu da malo, a ona se nećka. Posle dugog uveravanja kaže on njoj:
• Ajde, daj mi malo, daću ti mobilni.
Razmišlja Ciganka i na kraju popusti, ipak je mobilni u pitanju. Posle završenog posla kaže Ciganka:
• Ajde sada, daj mi mobilni.
• Ma nema problema - reče Ciga - Piši: 062 ...

Šta urade naši fudbaleri kada pobede Argentinu?
• Ugase playstation!

• Mama, a što se tetkina ćerka zove Ruža?
• Zato što tetka voli cveće, zlato moje.
• Mama, a šta ti voliš?
• Đokice, ne budi dosadan.

Posle zemljotresa dovikuju se dve komšinice:
• O ooo, Radojka, oseti li ga ti noćas?
• Oseti, oseti, kako da ne osetim, ... da je bio duži ja bi crkla!

U bolnici, kuca neko na vrata bolesničke sobe. Bolesnik pita:
• Ko je?
• Hemo!
• Koji Hemo? - pita bolensik.
• Terapija!

Penzioner došao kod svojih kućnih prijatelja, takođe starih penzionera. Dok muž razgovara sa gostom, žena kuva kafu u kuhinji. Domaćin, već poprilično senilan, prepričava utiske sa odmora:
•  ... i tako smo nas dvoje bili deset dana na moru u Baru.
• U kojem hotelu ste odseli?
• Čekaj samo malo, da se setim ... Izvini, kako se zove onaj cvet, kraljica cveća sa trnjem i crvenim laticama?
• Ruža! Ali ne postoji taj hotel u Baru ...
• Ma znam - reče domaćin, i okrenu se ka kuhinji - Ružooo, kako se zove onaj naš hotel u Baru?

Muškarac i žena se voze hotelskim liftom, i na izlasku muškarac ženu nehotice laktom udari u sisu. Okrene se i poče da se izvinjava šaleći se:
• Gospođo, ako Vam je srce mekano kao sisa, oprostićete mi?
A ona će:
• Mladiću, ako je Vama tvrd kao lakat, ja sam u sobi 307!

• Eee, kako si samo porasla, kad se samo setim kako si bila mala, ... pa kad si prohodala, ... pa flomasterima žvrljala po zidovima ...
• Čiko... a ko si ti?
• Ja tvoju majku pratim na Fejsbuku!

Predloži Lala Sosi:
• Soso, dušo, hoćemo se igrati proleća?
• Može. A kako se to igra?
• Ta, lepo, ... ja te jebem, a ti cvetaš!

Pita učiteljica malog Cigu:
• Ti se kupaš. Koje je to vreme?
Ciga:
• Nepostojeće!

Kupila neka žena ormar i dođe majstor da ga sklopi. Pošto je završio sa sklapanjem, naiđe tramvaj pored zgrade, zgrada se malo zatrese i ormar se odmah rasturi na delove. Šta će majstor, sklopi ga ponovo. Opet naiđe tramvaj, opet ista stvar. Posle nekoliko pokušaja, kaže on gazdarici:
• Ja ću sad da uđem u ovaj ormar i sačekam da naiđe tramvaj pa da vidim zašto se to dešava.
Tako i uradi. Posle nekog vremena ulazi u sobu gazdaričin muž, vidi novi ormar i otvori ga. Spazi čoveka u njemu kako se drži za šipku i zaprepašćeno ga upita:
• Šta ti, čoveče, radiš tu?
Majstor iz ormara odgovara:
• Ako ti kažem da čekam tramvaj, da li bi mi verovao?