Gad te hoće

Dobio Ciga sedmicu na lotou, pa požurio kući i hvali se ženi: • Ženo, dobio sam sedmicu na lotou! Ciganka se samo uhvati za srce i pade na mestu mrtva. Ciga sleže ramenima i reče: • Bože, .. kad te hoće – hoće te!

Čovek se vraća kući sa poslovnog puta dan ranije. Prošla je ponoć. Vraćajući se kući pita taksistu, da li bi hteo da mu bude svedok, jer misli da ga žena vara, na šta taksista pristane, uz uslov da mu plati 100 Eura. Došavši kući, obojica se tiho ušuljaju u spavaću sobu. Muž upali svetlo, baci ćebe s kreveta i ugleda ženu sa ljubavnikom. Ljut uzme pištolj i prisloni ga ljubavniku na glavu. Žena poviče: • Ne pucaj, lagala sam ti da sam nasledila novac. ON je platio BMW kog sam ti dala, ON je platio jahtu, ON je platio godišnje karte za utakmice, ON je platio kuću na jezeru, čak plaća i mesečne račune. Negodujući, muž spusti pištolj, pogleda taksistu i upita: • Šta bi ti uradio? Taksista odgovori: • Pokrio bih ga ćebetom, da se ne prehladi.

Majka prebacuje ćerki: • Ako sam ti rekla da su svi muškarci isti, ti to ne moraš da proveravaš baš svakog dana!

Perica priča Ivici: • Tata je rekao komšinici da je dobra riba. • I, ... šta se posle desilo? - upita Ivica. • Pa ništa, ... samo mu je mama polomila pribor za pecanje.

• Halo ... policija? Hoću da prijavim nestanak žene. • Opišite je. • Da je opišem? ... hm, ... u redu ... ali kad je nađete, nemojte da joj kažete kako sam je opisao jer ćete posle da tražite mene.

Mlađi zagrljeni par šeta parkom. Neka baka ih posmatra sa klupe, pa ih upita: • Baš ste mi slatki i lep ste par, koliko dugo ste u braku? • Ja tri, a ona pet godina - odgovori mladić!

Prozvao nastavnik Pericu i pita ga: • Reci mi jednu poslovicu, Perice. • Bez alata nema zanata. • Bravo Perice, reci nam još jednu poslovicu. • Pametnom je i jedna dosta!

Razgovaraju dva 70-godišnjaka. Žali se jedan: • Ja sam izlapeo skroz, sve zaboravljam, gde sam šta ostavio ... šta sam radio ... Drugi će: • Ja sve znam, dao mi doktor lekove i meni je odlično! • Koje lekove? Kako se zovu? • Joj, kako se zvaše, ono cveće ... Ono što se nosi na slavu? • Šta, ljiljani? • Ma nije, ono što se nosi i na groblje ... • Karanfili? • Ma jok bre ... Lepo cveće, ima raznih boja ... lepo miriše ... ima trnje ... • Ruže? • A, da!, Ružo ..., kako mi se zove onaj lek što mi dao doktor?!

Kada Čak Noris pogleda u nebo oblaci počnu da se znoje. Neki to zovu kiša.

Penzioner došao kod svojih kućnih prijatelja, takođe starih penzionera. Dok muž razgovara sa gostom, žena kuva kafu u kuhinji. Domaćin, već poprilično senilan, prepričava utiske sa odmora: • ... i tako smo nas dvoje bili deset dana na moru u Baru. • U kojem hotelu ste odseli? • Čekaj samo malo, da se setim ... Izvini, kako se zove onaj cvet, kraljica cveća sa trnjem i crvenim laticama? • Ruža! Ali ne postoji taj hotel u Baru ... • Ma znam - reče domaćin, i okrenu se ka kuhinji - Ružooo, kako se zove onaj naš hotel u Baru?

Jave Milašinu da mu se porodila Zlatana i da je rodila sina. Milašin sav srećan stigne u porodilište, ali mu ništa nije bilo jasno kada je video tamnoputo dete pored Zlatane: • Šta je to, Zlatana? • Ete, vidiš, uvek sam ti govorila da ne gasiš svetlo!