VICOTEKA

Učiteljica kaže Perici:
• Pobogu, Perice, tako si mali, a već pušiš!
• Nije to ništa, učiteljice, ja sam već radio i one stvari.
• Iju, pa koja je to SREĆNICA bila?
• Ne sećam se, bio sam mrtav pijan!

Kaže jedna crna mačka drugoj:
• Danas će sigurno da me snađe neki maler.
• Kako znaš?
• Ma jutros mi jedan crnac prešao put.

Devojke me izbegavaju zato što sam ružan... sve dok ne saznaju kolika mi je plata. A onda me izbegavaju zato što sam ružan i siromašan!

Koja je sličnost između prdeža i "Otpisanih"?
• Najopasniji je tihi.

Razgovaraju tri ljudoždera. Kaže prvi: 
• Pre neki dan sam pojeo nekog Engleza. Mršav, žgoljav, tvrd k'o đon. Sve mi se smučilo! 
Kaže drugi: 
• Pre neki dan sam pojeo nekog Nemca. Debeo, masan, debeloguz. Sve mi se smučilo! 
Kaže treći: 
• Eee, a ja sam pre neki dan pojeo baš finog! Posebna vrsta: balkanski političar! Divota jedna! Počneš od glave, a ono hrpa putera! Dođeš do kičme, a nema kostiju, sve sama hrskavica! A tek kad dođeš do guzice, unutra nađeš još petoricu!

O kondomima mogu da kažem samo jedno - ni viršla se ne jede u celofanu!

• Perice šta si danas naučio u školi? - pita mama.
• Da pišem.
• I, šta si to pisao?
• Ne znam, nismo učili da čitamo.

Kraj školske godine, a Perica ima sve kečeve iz matematike. Na predzadnjem času kaže profesor:
• Mogu li, Perice, nešto da te pitam?
A Perica kaže:
• Profesore, mogu li ja Vas prvo nešto da pitam?
• U redu, Perice, pitaj me.
• Je l’ mogu da Vam dam 500 evra i da Vi meni date dvojku?
Na to će profesor uzbuđeno:
• E, baš sam to hteo da te pitam!

Stoje dva čoveka na santi leda. Kaže jedan:
• Vidi, spaseni smo!
• Kako znaš?
• Evo ide Titanik.

Pita jedan pecaroš drugog:
• Kako to, kolega, da ti uvek imaš ribe, a ja šta god da uradim ne mogu da upecam?
• Otkriću ti tajnu. Ja svako jutro pre pecanja proverim na koju stranu mi je okrenuta ona stvar, pa prema tome zabacim i mamac, i do sada nisam pogrešio.
• A šta radiš ako ti stoji uspravno?
• E druže moj, onda ne moram da idem na glupo pecanje.

Kaže jedna komšinica drugoj:
• Komšinice, može li oklagija na pola sata?
A, ova će:
• Ne može, ... i ja čekam muža!