VICOTEKA

Učiteljica kaže Perici:
• Pobogu, Perice, tako si mali, a već pušiš!
• Nije to ništa, učiteljice, ja sam već radio i one stvari.
• Iju, pa koja je to SREĆNICA bila?
• Ne sećam se, bio sam mrtav pijan!

Ide Ciga preko graničnog prelaza, gura bicikl i na biciklu džak. Carinik ga pita:
• Šta imaš u tom džaku?
Ciga:
• Ništa, gospodin carinik, samo pesak!
Carinik:
• Jaoo ... mene si našao da zajebavaš!
Uze carinik nož, izbode onaj džak, kad ono stvarno samo pesak u njemu. Pusti ga carinik. Nedugo nakon toga dešava se ista scena, Ciga opet gura bicikl, na biciklu džak, opet carinik sumnja i izbode džak, ali u njemu samo pesak. Ponovi se to još nekoliko puta, i na posletku kaže carinik Cigi:
• Meni ovde ništa nije jasno! Pustiću te od sada svaki put, ali da mi kažeš šta švercuješ?
Ciga:
• Pa, kako šta, gospodin carinik, ... bicikle švercujem, šta bi drugo?!

Perica:
• Ćale, upoznaj moju devojku Jelenu.
Ćale:
• Možeš ti to mnogo, mnogo bolje, nije za tebe.
• Daj ćale, nemoj tako da govoriš o njoj!
• Ne govorim tebi konju, rekao sam Jeleni!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Udala se Fata i prvo jutro kad je ustala, sela je da popije kafu sa svekrom. Kaže on njoj:
• Hajd' naspi mi malo vode i donesi!
Donela ona vodu i pita on nju:
• Je l' otekla malo?
• Jest' babo, ne mogu da sedim!

Prozove uciteljica Milenu na kartu i kaže joj:
• Pokaži nam Ameriku, Milena.
Milena pokaže. Učiteljica pita Pericu:
• Ko je otkrio Ameriku, Perice?
• Pa, Milena, učiteljice!

Došla Fata kući nakon dugo vremena, pa je Mujo upita:
• Gde si do sada?
Fata odgovara:
• Zajebala sam se!
Mujo je pita:
• Kako si se zajebala?
Fata odgovara:
• Onako kako se ti zakartaš.

Priča dvadesetogodisnja unuka nani:
• E moja nano, sinoć sam došla kući taksijem i tek kad sam došla pred kuću setih se da nemam ni dinara u džepu!
• Pa kako si mu platila? - znatizeljno upita nana.
• Pa morala sam u naturi, nano moja mila.
Sva ta priča napali nanu tako da ti ona u istom času ode u centar i sede u prvi slobodni taksi, ugleda maldog i lepog taksistu, zaboravi sav proces vožnje, nemanja novca ...
• Dokle nano? - upita je taksista.
• Do jaja sine, do jaja.

Priča deda unucima kako je bilo u ratu:
• I tako ja stojim na strazi, kad naiđoše četiri Nemca ..., deco ja sam se usr’o!
Deca pitaše:
• Što nisi pobegao?
Deda procedi kroz zube:
• Ma, tad sam pobegao, nego ..., sad sam se usr’o!

Ako vam treba neka roze majca - donesite belu, pa da vam moja žena opere.

Sretnu se dva pijanca:
• Mogu li proći između Vas dvojice?
• Svakako, ali samo jedan po jedan.