VICOTEKA

Dolazi muž sa posla crvenog obrazaa a žena ga pita:
• Šta ti je?
• Ma, sekretarici se uvukla suknja u dupe, a ja izvukao i ona mi opali šamarčinu!
• Pa i neka je, kad se petljaš gde ti nije mesto!
Drugi dan opet isto, a žena ga upita:
• Da nisi opet povukao suknju sekretarici?
• Nisam ja, nego kolega.
• Pa, što je tebe ošamarila ako je on povukao suknju?
• Ma, kada sam video šta je uradio, a znam da ona to ne voli, ja gurnuh suknju nazad ...

Složio Mujo puzzle i kaže Hasi:
• Vidi Haso, za ovo mi je trebalo samo mesec dana!
• I šta sa tim?
• A na kutiji piše od 3 do 5 godina!

Kako možete da dobijete sidu na klozetskoj šolji?
• Ako onaj pre vas nije ustao.

Razgovaraju žena i muž:
• Jesi li kupio prase za proslavu mog rođendana?
• Jesam.
• Koliko kilograma?
• Prase je žensko i nije htelo da se popne na vagu!

Kotrlja se govno nizbrdo, a policajac ide uzbrdo. Govno kaže policajcu:
• Dobar dan, kolega!
• Kakve smo mi kolege?! - upita strogo policajac.
• Pa, oboje smo iz unutrašnjih organa!

Ide pas pustinjom pa odjednom zastade i reče:
• Ako uskoro ne naiđem na neko drvo, upišaću se!

Idu dva muškarca ulicom i do njih se dokotrlja glava neke žene, a jedan dreknu:
• Gde ćeš ženska glavo!?

Kaže Mujo Hasi:
• Moram ti reći dobru i lošu vijest.
• Daj prvo lošu.
• Fata ti se seksa dok si ti na poslu.
• A daj sad dobru vijest?!
• Dobro se seksa.

U kancelariji sedi stariji gospodin, obrijan, ispeglan, očešljan, ne naročito raspoložen i drži predavanje kolegi koji sedi preko puta njega:
• Čoveče, što se ne oženiš, vreme ti je? Pogledaj se, kakav si: podočnjaci, verovatno si bančio cele noći i jurio mlade koke, neočešljan, košulja ti izgužvana, spava ti se , malo se i osećaš na viski ... A pogledaj mene: opeglan, naspavan, kravata, odelo, sve na svom mestu, pa sad kad odem kući, čeka me ručak, novine, kafica, ženica na vratima, pa mi cvrkuće ... pa cvrkuće ... pa cvrkuće ... PA CVRKUĆE, PIČKA JOJ MATERINA, NIKAD DA STANE!

Razgovaraju dva pijanca:
• Čega bi se lakše odrekao – žena ili vina?
• Zavisi od godišta!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...