VICOTEKA

Dolazi muž sa posla crvenog obrazaa a žena ga pita:
• Šta ti je?
• Ma, sekretarici se uvukla suknja u dupe, a ja izvukao i ona mi opali šamarčinu!
• Pa i neka je, kad se petljaš gde ti nije mesto!
Drugi dan opet isto, a žena ga upita:
• Da nisi opet povukao suknju sekretarici?
• Nisam ja, nego kolega.
• Pa, što je tebe ošamarila ako je on povukao suknju?
• Ma, kada sam video šta je uradio, a znam da ona to ne voli, ja gurnuh suknju nazad ...

Telefon zvoni noću ... Mujo reče:
• Ako je to za mene onda reci da nisam kod kuće.
Fata odgovara pozivaocu:
• Mujo je kod kuće.
Mujo ljutito viknu:
• Pa jesi li ti normalna?!
Fata odbrusi:
• Ćut' bolan, to je za mene!

Nekada si sa ženskim gaćama mogao i auto da opereš, a danas ne možeš ni naočare da obrišeš!

Posle nesreće u Černobilu, ćerka kaže mami:
• Mama, mama, meni raste treća sisa.
• Ma boli me đoka za to, ... sad imam većih problema: ocu ti kasni 15 dana – odgovori joj majka.

Pita Ciga svog sina:
• Sine, šta bi ti voleo da budeš kada porasteš?
Sin odgovara:
• Voleo bih da budem čistač bazena!
• Čistač bazena? Što baš čistač bazena, ima i drugih zanimanja?
• Pa dobro, može baštovan, vodoinstaler, raznosač pica, Deda Mraz...
Ciga će na to:
• Joooj, ženoo! Mali našao porniće!

• Ko smo mi?
• SRBI!
• Šta hoćemo?
• PETICIJU PROTIV RIJALITIJA!
• Kad hoćemo?
• Evo samo da vidimo koga će da izbace.

Dolazi Crnogorac kući s puta i nalazi ženu s nepoznatim muškarcem u krevetu. On otrči po pušku, a ovaj kroz prozor. Puca Crnogorac za njim prvi put i promaši, drugi put i promaši. Nema više metaka i onako sam za sebe govori:
• Nije mi što mi jebo ženu, no što ga isprati ka vojvodu!

Imamo mi muda, a i sreće smo kurate.

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora:
• Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite?
• Pitaj, naravno - nasmeši se direktor.
• Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto?
Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli:
• Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta!
Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku:
• To te direktor časti.
Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor:
• Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš?
• Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on.
• Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana?
• Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim.
• Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

Od svih švalerskih uspomena, najduže traje alimentacija!

• Gospodine, imate neki čudan naglasak. Odakle dolazite, ako nije tajna?
• Iz kafane!