Možeš neku krpicu

Pitao sam je: • Šta želiš da ti kupim? Nasmejala se zagonetno i rekla: • Možeš neku krpicu. • I kupio sam joj ... magičnu!

Vozila se žena taksijem, ali nije imala dovoljno novca da plati vožnju: • Majstore, mogu li da ti platim ovim? - podiže žena suknju i pokaza onu stvar taksisti. Gleda taksista, gleda, pa odgovara: • Uh, pa nije valjda da nemaš ništa sitnije?

Taman sam seo na šolju kada sam začuo glas iz druge kabine: • Hej, kako si? Nisam baš tip koji započinje konverzaciju u muškom WC-u ali ne znam šta me snašlo, pa sam odgovorio, pomalo sramežljivo: • Ide nekako, dobro sam! A drugi tip je upitao: • I, čime se baviš? Kakvo je to pitanje? U tom sam trenutku pomislio da je vrlo bizarno, pa sam odgovorio: • Uhhh, putujem, baš kao i ti! Tada sam pokušao da izađem što je moguće pre, ali sam začuo sledeće pitanje: • Mogu li doći kod tebe? OK, ovo je pitanje ipak previše nastrano za mene, ali sam ukapirao da mogu samo biti pristojan i završiti razgovor. Rekao sam mu: • Ne, ... trenutno sam zauzet nečim! Tada začuh tipa, ... nervoznog: • Čuj, nazvaću te kasnije. U susednoj kabini je neki idiot koji odgovara na sva moja pitanja!

Pričaju Lala i Crnogorac i pita Lala: • Je l' Crnogorac, imaš li ti familije u Crnoj Gori? • Imam - odgovari Crnogorac. • A u Vojvodini? • Tri puta više - odgovara Crnogorac. • Da li znaš šta je tvoja familija donela u Vojvodinu od bele tehnike kad se doselila? • Ne znam - posle razmišljanja odgovori Crnogorac. • Pa koze - reče mu Lala.

Leže Mujo i Fata na plaži, kad se Muji priseksalo. Kaže on to Fati, a ona će njemu: • Ma jes' ti lud, ne budali, pa svi vide. • Pokrit ćemo se peskom. - navalio Mujo. • Ma kakvi! - odbija Fata. • A da pređemo na ono ostrvo?!? • Jesi li bolan blesav, ja ne znam plivat - opet će Fata. • Ja ću plivat na leđima, a ti se uhvati za njega. Vidiš li kako stoji! • Ma nemoj, a kako ću da se vratim?!?

Na sudu tužilac pozove svog prvog svedoka, bakicu od blizu 80 godina i upita je: • Gospođo, poznajete li me? • Kako Vas ne bih poznavala, gospodine. Znam Vas još kao dečaka, ali moram Vam iskreno reći da sam se u Vas jako razočarala. Uvek ste lagali, varali svoju ženu, tračarili ste ljudima iza leđa i manipulisali njima. Vi mislite da ste velika faca, a ustvari nemate mozga ni koliko muva bez glave. Da, ja Vas dobro poznajem ... Tužilac potpuno zbunjen, upita dalje: • A poznajete li gospođo ovde prisutnog branioca? • Da, naravno da poznajem i tog gospodina. Znam ga iz vremena dok je još bio mladić. On je lenština, prevrtljivac i ima problema s alkoholom. On ne može da uspostavi normalan odnos ni sa kim, a bije ga i glas da je najlošiji advokat u zemlji. Da ne spominjem da vara svoju ženu sa tri druge, među kojima je i Vaša žena. Da, da, dobro ga poznajem ... Branilac samo što nije dobio infarkt. Sudija naredi obojici advokata da mu priđu i tihim glasom im reče: • Slušajte vas dvojica idiota, ako bilo koji od vas upita babu poznaje li i mene, idete obojica pravo u zatvor ...

Dođe Mađarica kod svoje komšinice Sose: • Ooo, moja Sosa, imam jedno problem, moja muž loše jebe. • Eržika draga, ne kaže se moja muž loše jebe, nego moj muž loše jebe. • A ne Sosa, tvoja muž dobro jebe, ali moja muž loše jebe ...

Kopali neki kanal Amerikanac, Rus i Crnogorac. Kopa Amerikanac i posle 200 metara naiđe na žicu, pa kaže: • Amerikanci su pre 200 godina imali telefon. Kopa Rus 300 metara i nađe kabl, pa kaže: • Rusi su pre 300 godina imali telefon. Kopa Crnogorac više od 400 metara i ne nađe ništa, pa kaže: • Crnogorci su pre 400 godina imali mobilni!

Ne trči sine za svakom suknjom, u Škotskoj si.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Dogovaraju se carinici šta da kupe kolegi za svadbeni poklon, pa jedan predlaže: • Da mu kupimo kožnu garnituru? • Malo je! - ostali će u glas. • Da mu kupimo automobil? - reče neko. • Malo je! • Da mu kupimo stan? - opet će neko. • Malo je! • A da ga pustimo da radi jednu smenu sam? • E to je već previše! - zagrajaše svi u glas.