VICOTEKA

Advokat upitno pogleda čoveka koji mu je rekao da hoće da se razvede od žene:
• Zašto hoćete da se razvedete?
• Zato što me je nazvala kretenom.
• To nije dovoljan razlog za razvod. Ne mogu da prihvatim vaš slučaj.
Čovek se, međutim, ne obeshrabri, već ode drugom advokatu i njemu ponovi istu priču. Ali, i taj odbije da prihvati slučaj smatrajući da reč kreten, iako zvuči kao teška uvreda, nije dovoljan razlog za razvod. Čovek se ni tada ne obeshrabri nego se nađe i u trećoj, pa i u četvrtoj advokatskoj kancelariji.
• I ja, isto, mislim da reč kreten nije dovoljan razlog za razvod - reče mu i četvrti advokat - ali da čujemo priču do kraja ...
• Evo šta je bilo. Pre neki dan vraćam se ja kući, otvaram vrata, ulazim u spavaću sobu i zamislite šta vidim: na sofi leži moja zena, a kraj nje nepoznat čovek, potpuno goli, ... ja zaprepašćen: Karolina - viknem - šta to radiš?! A ona meni na to mirno: Zar ne vidiš, kretenu?

Idu Piroćanci, tatko i sin da kupe tatku odelo i gledaju razne štofove. Sin uzme štof i pogleda naličje.
• Pa što, sine, gledaš naličje štofa? Gledaj lice! – kaže tatko.
• Jes', a posle deset godina ćeš da gi prevrneš, pa sašiješ meni da nosim. Eto, zato gledam naličje!

Putuje atom kroz plavušinu glavu, sudari se sa mozgom, pa kaže:
• OpIzvini, nisam te video!

Žena je kao autobus: dok trčiš za njom, neće da stane, a i ako stane – neće da otvori vrata!

Dolazi Mujo mrtav pijan kući i kaže Fati:
• Ajmo se mazit' malo!
• Ma ne mogu Mujo, dobila sam.
I tako on nju nagovara. Ona neće. Ipak, nagovori je na kraju. Sutradan, probudi se Mujo i ničega se ne seća. Pogleda oko sebe, nema Fate, vidi krvav krevet.
• Jebo mater, ubio sam Fatu!
Ustane, okrene se oko sebe, pogleda u ogledalo i prepadne:
• Ma, šta ubio! Pojeo je!

Stoje dvojica hipika na ulici i puše džoint. Iznenada ugledaju policajca kako ide prema njima. Prvi hipik vikne onom drugom:
• Žibe tebra, murija!
Tek će policajac:
• Stani, Žibe, čuo sam ti ime!

Mrzim dobre ideje, ... ne mogu da ih smislim!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

• Tata, zašto su prezervati pakovani u kutije po 3, 6 i 12 komada? - upita Perica oca.
• Sine, oni po tri su za srednjoškolce. Jedan za petak, jedan za subotu i jedan za nedelju. Oni po šest su za studente, dva za petak, dva za subotu i dva za nedelju. A, oni po 12 komada su za oženjene, za svaki mesec po jedan.

Srušila se kuća i došli na suđenje blok, armatura i cement. Pita sudija šta je bilo. Blok kaže:
• Nisu me uzidali!
Cement kaže:
• Nisam dobro bio zamešan!
Armatura će na to ležerno:
• Ja tu uopšte nisam bila prisutna!

Fata se šminka, a Mujo komentariše:
• Što se mažeš, kao da će ti to pomoći?
• Daj Mujo, pogledaj sebe kako si ružan.
• Nisam ja takav oduvek, nego su me kao bebu zamenili u porodilištu.