VICOTEKA

Advokat upitno pogleda čoveka koji mu je rekao da hoće da se razvede od žene:
• Zašto hoćete da se razvedete?
• Zato što me je nazvala kretenom.
• To nije dovoljan razlog za razvod. Ne mogu da prihvatim vaš slučaj.
Čovek se, međutim, ne obeshrabri, već ode drugom advokatu i njemu ponovi istu priču. Ali, i taj odbije da prihvati slučaj smatrajući da reč kreten, iako zvuči kao teška uvreda, nije dovoljan razlog za razvod. Čovek se ni tada ne obeshrabri nego se nađe i u trećoj, pa i u četvrtoj advokatskoj kancelariji.
• I ja, isto, mislim da reč kreten nije dovoljan razlog za razvod - reče mu i četvrti advokat - ali da čujemo priču do kraja ...
• Evo šta je bilo. Pre neki dan vraćam se ja kući, otvaram vrata, ulazim u spavaću sobu i zamislite šta vidim: na sofi leži moja zena, a kraj nje nepoznat čovek, potpuno goli, ... ja zaprepašćen: Karolina - viknem - šta to radiš?! A ona meni na to mirno: Zar ne vidiš, kretenu?

Kada prelazite ulicu uvek pazite na kola, a ne na semafor. Semafori retko kad udare čoveka.

Nije težak put do slave. Težak je put od slave do kuće.

Došao čovek kući, a na kauču leži žena i gleda neki TV program za kuvanje. Kaže joj muž:
• Ženo, što to gledaš kad i onako ne znaš da kuvaš?
• Pa i ti gledaš porniće i opet ne znaš da jebeš ...

Sreću se dva drugara posle dužeg vremena:
• Ej, gde si, kako si, šta radiš?
• Evo doktoriram na Megatrendu, a ti?
• Ja sam inženjer medicine.
• Kako, šta ti je to, to ne postoji?
• Pa ti si prvi počeo!

Zapalio se Crnogorac za zgodnu devojku i pozove je na spoj u parku. Nađu se oni u parku, sednu na klupu, pa će Crnogorac:
• Mala, ja'l viđu ono cvijeće tamo?
Devojka potvrdno klimnu glavom, a on nastavi:
• Uberi ga, za tebe je!

Javili devojci da joj je pradeda umro pa tako ode ona kod prabake da je uteši. Kaže prabaka:
• Dete moje, dedica je umro u nedelju popodne dok smo vodili ljubav.
Devojka se zgrozi:
• Pa jeste li vi normalni? Imate skoro sto godina, nije ni čudo da je umro kad ste u tim godinama radili takve gluposti.
• Zlato bakino, mi smo si pazili na zdravlje pa smo vodili ljubav samo nedeljom uz zvuke crkvenog zvona, lagano i polako, na ding unutra, na dong van.
Posle tih reči bakica malo zastade, obrisa suze pa nastavi:
• ... i da nije prošao onaj glupi sladoledžija zvoneći na sav glas, deda bi još bio živ ...

I gde su mi one pare što su mi moji čuvali da ne izgubim dok sam bio mali? ... Gde?

Nekada u Sovjetskom savezu, dođe neka inspekcija iz Moskve u zatvor u Sibiru.  Pažnju im privukla 3 zatvorenika u jednoj ćeliji, pa ih pitaju zašto su zatvoreni. Prvi odgovara:
• Meni je sat uvek kasnio. Pa sam zato kasnio na posao, onda su me optužili da pravim revoluciju.
Drugi će:
• Meni je sat uvek žurio. Zato sam uvek dolazio prerano na posao, pa su me optužili da špijuniram.
Treći:
• Meni je sat uvek bio tačan. A onda su me optužili da sam prošvercovao sat sa zapada.

Krenuo Perica u večernju školu i nakon nekog vremena prozove ga profesor na času matematike:
• Perice, koliko je dva plus dva?
Perica ispali kao iz topa:
• Četiri!
Profesor reče:
• Sedi, pet!
Perica progunđa sebi u bradu:
• Ma, znao sam da je pet ...

Putnički brod prolazi pored malog pustog ostrva u Tihom okeanu. Putnici sa broda vide na ostrvu čoveka duge kose i brade kako skače, urla i maše rukama iz sve snage. Jedan od putnika upita kapetana:
• Ko je ono na ostrvu?
• Ne znam, ali svake godine kada ovuda prolazimo, on totalno podivlja.