VICOTEKA

Ušao upravnik zatvora u ćeliju kod Crnogorca pa ga pita:
• Zašto ne ustaneš kada ulazim?
A Crnogorac će na to:
• Meni su rekli da moram odležati dvije godine.

Poslao policajac ženu i dete na more, a on će da im se pridruži nekoliko dana kasnije. Kada je konačno došao, odmah navali na ženu, a ona kaže:
• Da li si ti normalan, pa dete je još uvek budno!
• Dobro – kaže policajac – idemo na plažu. Noć je, tamo nema nikoga.
Žena pristane i odu oni na plažu. Policajac opet navali, ali tek što je počeo, čuje glas:
• Ej, šta radite vas dvoje?
Policajac pogleda i vidi svog kolegu.
• Znaš, kolega, bio sam dva meseca na terenu. Nije to lako, moram malo da se opustim.
• Dobro, kolega, ajde, ... tebe prvi put vidim, ali ovu ispod tebe privodim već treći put!

Na kraju sastanka šef pita:
• Ima li ko kakvih pitanja?
A radnik će:
• Imam ja. Šefe, jebeš li ti išta osim nas?

Čeka Mujo Fatu na železničkoj stanici i kada je Fata izašla iz voza, Mujo se samo pozdravi s njom i ćuti. A Fata ga pita:
• Bolan Mujo, što si takav? Vidi kako onaj čovek grli i ljubi svoju ženu?
• Vidim, ali njegova žena upravo odlazi.

U dilemi sam ... da li sa obijem banku, ili da osnujem stranku ...?

Na kraju školske godine pita majka Pericu:
• Perice, kako je bilo danas, poslednjeg dana školske godine?
• Osećao sam se kao general.
• Kako to, kao general?
• Stajao sam mirno i posmatrao svoje jedinice.

Žali se čovek prijatelju:
• Ukrali su mi sve kreditne kartice!
• I ... jesi li prijavio policiji?
• Nisam i neću!
• Zašto?
• Pa ovaj što mi ih je ukrao manje troši nego moja žena.

Pita mama Pericu:
• Perice, je l' se raduješ zato što će Deda Mraz da ti donese poklone?
• I da i ne, ... radujem se jer ću dobiti poklone, ali mi je žao što tata pravi budalu od sebe ...

Putnički brod prolazi pored malog pustog ostrva u Tihom okeanu. Putnici sa broda vide na ostrvu čoveka duge kose i brade kako skače, urla i maše rukama iz sve snage. Jedan od putnika upita kapetana:
• Ko je ono na ostrvu?
• Ne znam, ali svake godine kada ovuda prolazimo, on totalno podivlja.

Tri penzionera mudruju uz čašicu. Prvi kaže:
• Kad ja umrem, pokopaće me u drvenom sanduku.
Drugi kaže:
• Ja ću se tražiti da me kremiraju.
Treći dodaje:
• Obzirom koliko sam popio, mene će verovatno flaširati ...

Političari nisu krivi što je narod bez posla. Narod je kriv što su ti političari na poslu.