VICOTEKA

Sudeći po ovome što sam noćas video i doživeo - nisam ti prvi?!
• Pa, dobro si pogodio.
• Stvarno? ... Znao sam.
• A, sudeći po onome što sam ja noćas doživela - nisi mi ni poslednji.

• Deco, zna li neko šta je to suprotno od smeha?
• Znam ja, učiteljice, to je seks - odgovori Perica.
• Kako seks, Perice?
• Pa smeh je ha-ha-ha, a seks je ah-ah-ah.

Izvede učiteljica Pericu pred tablu i kaže mu da nacrta nešto okruglo. Perica uzme kredu i nacrta zadnjicu.  Učiteljica se naljuti i izbaci ga iz učionice. U tom trenutku naiđe direktor škole pita ga:
• Perice šta radiš ispred učionice?
• Izbacila me učiteljica.
• A šta sada radi učiteljica?
• Ma, eno je pred tablom, briše dupe.

Čudi se mladi Crnogorac:
• Nikako ne mogu da shvatim kako su naši đedovi mogli da žive bez svetla, televizora, interneta, kola i deterdženta?
Odgovora mu stariji:
• Pa i nijesu mogli. Vidiš li, avetinjo, da su svi pomrli?

Uđe žena u apoteku i kaže apotekaru da joj je potreban arsen.
• Šta će Vam arsen, - upita apotekar.
• Želim da ubijem svog muža jer me vara sa drugom ženom!
• Ali gospođo, ne mogu da Vam prodam arsen da izvršite ubistvo, čak i ako Vas muž vara sa drugom ženom.
Žena iz džepa izvadi fotografiju, a na fotografiji njen muž u sred seksa sa apotekarovom ženom.
• Ooo, izvinjavam se gospođo. Nisam znao da imate recept.

Ćaskanje sa bivšim:
• Želiš li me?
• Želim te!
• Kako?
• Pod zemljom!

Sećas se kada smo bili deca, kada smo se vozili u automobilu, i kad sam ja izbacio guzicu kroz prozor, a ti glavu, i svi su mislili da smo blizanci!

Ruski arheolozi iskopali telefonski kabl star hiljadu godina i zaključili da je još tada u Rusiji moglo da se telefonira.
Američki arheolozi pronašli optički kabl star dve hiljade godina i zaključili da je još tada u Americi postojao internet.
Čuli to crnogorski arheolozi pa počeše i oni da kopaju neku rupetinu na Cetinju. Pošto nijesu ništa našli, zaključili su da su još prije 5.000 godina Crnogorci imali mobilne telefone!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Razgovaraju Mujo i Haso:
• Kupio sam onoj mojoj rasipnici Fati knjigu: Umetnost štednje.
• I? Ima li kakvih rezultata?
• Da. Više ne pijem i ne pušim.

Došao Zemunac na more. Odluči on da nauči sina da pliva. Baci ga u more, a mali potone. Stavi mu „mišiće“, opet ga baci u vodu i mali opet potone. Stavi mu i šlauf, pokuša ponovo – mali opet potone. Nema druge, još i peraje – mali opet potone. Gleda to drugi Zemunac sa obale pa pita:
• Tebra, a kol'ko mu teška ona kajla oko vrata?