VICOTEKA

Bila sam kod psihijatra. On je nacrtao ovce i rekao mi da ih čuvam dok se ne vrati, pa je izašao napolje. Ja sam nacrtala ogradu i otišla kući.

Došla tašta u posetu kod kćerke i zeta. Pita je zet:
• Koliko ostajete?
Tašta odgovara:
• Dok Vam ne dosadim.
• Što tako kratko? - upita zet!

• E, odakle si?
• Iz Zemuna.
• Gde si u Zemunu?
• U Batajnici, a ti?
• Ja u Beogradu.
• Koji kraj?
• Mladenovac!

Pacijent dolazi kod svog, inače veoma uobraženog, doktora i žali mu se:
• Doktore, imam visoku temperaturu već tri dana, kašljem i malaksao sam.
• Da li ste uzimali nešto od lekova?
• Pa bio sam juče u apoteci i apotekar je rekao ...
• ... i kakvu je glupost rekao taj tvoj apotekar?
• Da se prvo javim Vama!

Idu tri plavuše šumom i naiđu na reku. Tu se pojavi dobri duh i kaže im da će svakoj ispuniti po jednu želju. Prva plavuša zaželi:
• Hoću da budem deset puta pametnija.
Duh je učini deset puta pametnijom i ona nauči da pliva i prepliva reku. Druga plavuša reče:
• Hoću da sam deset puta pametnija od ove plavuše što je preplivala reku.
Duh je učini deset puta pametnijom, ona se pretvori u crnku, sagradi kanu i prevesla reku. Treća plavuša poželi:
• Hoću da sam deset puta pametnija od ove crnke koja je preveslala reku.
Duh je učini deset puta pametnijom, pretvori je u muškarca i on pređe preko mosta!

Kupio Ciga pakovanje kondoma raznih ukusa. Kad je došao kući, kaže ženi:
• Zorka, kad ugasim svetlo, ti pogodi koji je ukus.
Ugasi Ciga svetlo i nije prošlo ni pet sekundi, a Zorka već viče:
• Kiseo kupus!
A Ciga će njoj:
• Čekaj bre, Zorka, još ga nisam ni navuko!

Sedi mali Perica tužno, pa ga mama pita:
• Šta ti je, što si tužan?
• Kaznio me je tata zbog nečega što uopšte nisam uradio.
• A šta to nisi uradio?
• Domaći.

Uđe neki mladić u trgovinu i pita:
• Je l' imate kondome sa ukusom pomorandže?
• Da - odgovara mu prodavačica.
• A je l' imate sa ukusom banane?
• Da.
• A je l' imate sa ukusom jagode?
Priđe mu neki starac i pita ga:
• Mali, o'š ti da jebeš, il' da praviš kompot?

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Mujo dobio nove komšije, migrante sa Bliskog istoka, i vidi jednog od njih kako trese tepih, pa mu dobaci:
• Šta je Ahmed, neće da upali?

• Dugo ste ribolovac?
• Već 10 godina.
• I nije vam dosadno sedeti satima i čekati da riba možda zagrize?
• Jok! Uvek se nađe neka budala koja postavlja glupa pitanja!