VICOTEKA

Bila sam kod psihijatra. On je nacrtao ovce i rekao mi da ih čuvam dok se ne vrati, pa je izašao napolje. Ja sam nacrtala ogradu i otišla kući.

Mrzim dobre ideje, ... ne mogu da ih smislim!

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

U ordinaciju kod doktora ulaze mlada zgodna devojka i naborana starica.
• Skinite se - reče doktor devojci.
• Oprostite - reče starica - mi smo došli radi mene.
• A pa dobro. Onda isplazite jezik.

Dođe mali Perica kući iz škole sa torbom punom jabuka. Otac ga upita:
• Odakle ti te jabuke?
• Od komšije Ljube.
• Da li on zna za to? - upita ga otac.
• Da. Trčao je za mnom sve do kuće.

Sladoled se liže radi slasti, žena radi strasti, a dupe radi vlasti.

Nikada ne zadržavajte prdež u sebi, jer on putuje po čitavom telu sve do mozga. Eto tako ljudi dobijaju usrane ideje!

Pita učiteljica Pericu:
• Perice, kako se zovu stanovnici Londona?
• Ne znam, učiteljice, ima ih preko tri miliona.

Srbija, 2029. godina, lektira za Osnovnu školu:
• Sabrana dela Kije Kockar
• Luna Đogani s` one strane ogledala
• Doživljaji Zmaja od Šipova
• Život i delo Željka Mitrovića
• Istorija Zadruge
• Razvojni put Jelene Karleuše
• Put u svetlu budućnost, od Marša na Drinu do Parade ponosa

Mujo kosi, a Japanac uzeo štopericu, olovku i papir i meri Muji produktivnost. Posle prvog otkosa, kaže Japanac:
• Ne valja Mujo, imaš prazan hod.
• Kako ba prazan hod?
• Pa lepo. U jednom smeru kosiš, a kad vraćaš kosu vraćaš je u prazno. Nego, da naoštrimo kosu i sa druge strane, pa da i u drugom smeru kosiš.
I tako i bude. Kosi Mujo, a Japanac opet:
• Ne valja Mujo. Opet imaš prazan hod.
• Pa kako bolan opet prazan hod?
• Lepo! Kosiš u oba smera, ali imaš prazan hod jer vrtiš guzicom džabe. Nego, da ti zavežemo grabulje pa da odmah travu rastresaš da se brže suši.
I tako i bude. Kosi jadni Mujo tako opremljen, kad eto ti Fate. Nosi ručak. Na glavu stavila posudu sa kiselim mlekom, u jednu ruku posudu sa pitom, a u drugu košaru sa hranom i pivom. Ide polako prema Muji, a on kad je vidi kako zanosno njiše bujnim bokovima, kaže:
• Bona Fato, ne njiši tako bokovima, ako Japanac vidi da mi se diže, odmah će da mi utvrdi prazan hod i obesiti fenjer, da kosim i noću!

• Znaš li da su komšija Pera i komšinica Mica juče imali parnicu za razvod braka? - pita Mile Jovanku.
• I, ... kako su se podelili?
• Njoj deca, njemu dadilja.