Bila sam kod psihijatra

Bila sam kod psihijatra. On je nacrtao ovce i rekao mi da ih čuvam dok se ne vrati, pa je izašao napolje. Ja sam nacrtala ogradu i otišla kući.

Ljubav je kad dečko nema para za sladoled pa mu devojka ponudi da liže.

Zbog dobrog ponašanja pustili dvojicu pacijenata ludnice da odu na sahranu preminulog druga. Vratili se oni smoreni. Pitaju ih šta se desilo, a oni im odgovaraju: • Loša žurka, samo smo nas dvojica plesali.

Stoji pecaroš na obali i bezuspešno peca. U jednom trenutku iz vode se pomalja krokodil i pita: • Kako ide prijatelju, radi li riba? • Ma ni da pipne ... • Pa, što onda ne uđeš u vodu da se okupaš, kad već nema ribe?

Kako se na nemačkom kaže `dečko koji brine o curama´? • Curbrigen.

Umre muž. Par meseci kasnije umre mu žena i dolazi u Raj. Kada je tamo ugledala muža, odmah je dotrčala do njega i rekla: • Ljubavi, baš se radujem što ćemo opet biti zajedno! • Ma, odjebi veštice! Pop je jasno rekao: Dok Vas smrt ne rastavi!

Stoje na stanici pandur i mladić. Tek će mladić panduru: • Je l’ znaš koja je razlika između tebe i ovog voza? • Nemam pojma – kaže pandur. • Voz ima dva razreda, a ti ni toliko. Misli se pandur, pa kaže: • Je li, a je l’ ti znaš koja je razlika između tebe i ovog voza? • Ne znam – kaže mladić. • Ovaj voz ide iz stanice, a ti ideš u stanicu.

Direktor kaže sekretarici: • Jeco, vidim da si dala otkaz? • Da, dala sam. • Zar misliš da će ti biti bolje u novoj firmi? • Pa, sad, ... ne znam da li će biti bolje, ali sigurna sam da će biti češće - odgovori sekretarica!

Krenuo Crnogorčev sin u Ameriku, pa otac odlučio da ga posavetuje: • Sine, ako vidiš da svi plaču, plači i ti; ako vidiš da svi pevaju, pevaj i ti! Sin upita: • A, tajo, ako vidim da svi rade? • E, onda se skloni da im ne smetaš.

Crnogorac razgovara sa ocem i kaže: • Ja sam rešio da napustim fakultet za elektrotehniku, dosta je bilo ovih 10 godina, prelazim na medicinu. Otac mu odgovara: • Ti kako hoćeš, ja i deda ostajemo!

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom. On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta. Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila. Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo. Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.