Bila sam kod psihijatra

Bila sam kod psihijatra. On je nacrtao ovce i rekao mi da ih čuvam dok se ne vrati, pa je izašao napolje. Ja sam nacrtala ogradu i otišla kući.

Pričaju Hrvat i Slovenac. Hrvat reče: • Jao Janez, sanjao sam noćas Ljubljanu, sva u plamenu, kuće srušene, avioni lete i sve bombarduju, ljudi mrtvi na ulici, užas. Slovenac odgovara: • Kakvi ste vi Hrvati, samo loše sanjate. Evo i ja sinoć sanjao Zagreb ... sve u nekoj svečanosti, muzika sa svakog prozora, ljudi veseli na ulici, vatromet, a preko čitavog grada neki veliki plakati. Pita ga Hrvat: • Pa šta piše na plakatima? Slovenac odgovori: • Ne znam ... ne čitam ćirilicu.

Sreli se lopov i pijanac u parku. I onako, počne priča kad će lopov: • Znaš prijatelju, ja sam ti kleptoman. • A šta ti je to? – pita pijanac. • To znači da ja volim da kradem. A na to će pijanac: • Ma prijatelju i ja sam ti klaustofobičar. • A šta je to? • To ti je strah od zatvorenog prostora. Na primer, kren’o si u kafanu al’ te je strah da je možda zatvorena.

Kada sam bio mali, pišao sam po pesku, a sada sam odrastao, pa serem po Fejsu!

• Izvinite, imate li šibicu? • Nemam, ali izvolite upaljač ... • Hvala, ali toliko retke zube ipak nemam!

Svaki novi dan je nova šansa ... da nešto sjebem!

Zaustavio policajac čoveka u automobilu pa kaže: • Prošli ste kroz crveno! To je 200 evra kazne. Čovek odgovari: • Oprostite, ja sam daltonista. Policajac će na to: • Nema veze. I za strance važe isti propisi!

Stoje na stanici pandur i mladić. Tek će mladić panduru: • Je l’ znaš koja je razlika između tebe i ovog voza? • Nemam pojma – kaže pandur. • Voz ima dva razreda, a ti ni toliko. Misli se pandur, pa kaže: • Je li, a je l’ ti znaš koja je razlika između tebe i ovog voza? • Ne znam – kaže mladić. • Ovaj voz ide iz stanice, a ti ideš u stanicu.

Ukrca se časna sestra u voz. Vozi se ona, kad preko puta sebe ugleda poznato lice. Žena, sređena, bunda, nakit, kožne čizme, divan komplet, frizura. Gledaju se one u čudu, gledaju ... • Jesi li to ti, Nadice? Kako si? Dugo se nismo videle! Ispričaju se one, gde je koja bila svih ovih godina, šta se dogodilo. Časna sestra ne izdrža pa je upita: • Nemoj da se ljutiš, ali ova bunda, kako ...? Kaže Nadica: • Ma, neprijatno mi je, ali jedna divna noć i evo. Voze se one dalje, kad opet časna sestra: • Izvini, ali ove čizme, kako ...? • Ma, jedan predivan izlet, i evo ... Časna sestra dođe u samostan, već je bilo kasno, skine se, pomoli i legne. Usred noći čuje se da neko tiho kuca! Ona: • Ko je? • Ja sam, fra Jozo! - tiho će fratar. Časna sestra: • Jebi se ti i tvoje karamele!

Dođe učiteljica na čas i pita decu koliko je dugačka Drina. Javi se Mujo i kaže: • 100 km! Javi se Mario i kaže: • 200 km! Javi se zatim i Perica, pa kaže: • 7,5 cm bez filtera.

Udala se Leposava za Milojicu, a njegova porodica je bila izuzetno siromašna. Kako je htela da se pokaže kao dobra domaćica, reši da malo dovede kuću u red i upita svekra: • Jel' imate pajalicu, hoću da obrišem prašinu. • Nemamo, snaho! Ona ne bi lenja, odseče svekru kosu, napravi od nje pajalicu i obrisa prašinu. Malo zatim zatreba joj četka da oriba pod, ali pošto svekar reče da nemaju ni četku, ona mu, bez imalo premišljanja odseče bradu, napravi četku i oriba pod. Kasnije kad se mladi Milojica vratio s posla, ugledao je oca na drvetu, pa mu doviknuo: • Oče, zar si poludeo? Što si se popeo na to drvo? A otac mu odgovara: • Ne pitaj me ništa, sine, eno Leposava pravi kolače, pa se plašim da joj ne zafale jaja.