VICOTEKA

Kad Jorgovanka kaže da je dinar stabilan, evro skače od sreće.

Posle celodnevne vožnje kolima, stranac dođe u pola noći u hotel na Crnogorskom primorju. Prijavi se, uzme ključeve od sobe i zamoli na recepciji da ga probude sutra u pola osam jer ima važan sastanak ...
Sutradan zvoni telefon i bude ga:
• Jeste li Vi naručili buđenje u pola osam?
• Da, jesam.
• Pa, ustaj jado, već je jedanaest!

Ukrca se časna sestra u voz. Vozi se ona, kad preko puta sebe ugleda poznato lice. Žena, sređena, bunda, nakit, kožne čizme, divan komplet, frizura. Gledaju se one u čudu, gledaju ...
• Jesi li to ti, Nadice? Kako si? Dugo se nismo videle!
Ispričaju se one, gde je koja bila svih ovih godina, šta se dogodilo. Časna sestra ne izdrža pa je upita:
• Nemoj da se ljutiš, ali ova bunda, kako ...?
Kaže Nadica:
• Ma, neprijatno mi je, ali jedna divna noć i evo.
Voze se one dalje, kad opet časna sestra:
• Izvini, ali ove čizme, kako ...?
• Ma, jedan predivan izlet, i evo ...
Časna sestra dođe u samostan, već je bilo kasno, skine se, pomoli i legne. Usred noći čuje se da neko tiho kuca!
Ona:
• Ko je?
• Ja sam, fra Jozo! - tiho će fratar.
Časna sestra:
• Jebi se ti i tvoje karamele!

Uhapsili panduri Cigu:
• Ime, prezime, adresa?
• Sandokan Jovanović, Sarajevska 3, stan 10.
Pošalju panduri jednog da proveri. Vraća se on i kaže:
• Ne živi tamo niko sa tim imenom.
Ovi udri, udri, udri, ubiše Boga u Cigi.
• Ime, prezime, adresa?
• Sandokan Jovanović, Sarajevska 3, stan 10.
Oni opet udri, udri, udri po njemu.
• Ime, prezime, adresa?
• Sandokan Jovanović, Sarajevska 3, stan 10.
Odluče panduri da opet pošalju jednog tamo da proveri, možda se ovaj prvi zajebao. Vraća se taj pandur i kaže:
• Ne živi tamo niko sa tim imenom.
Opet oni po Cigi, udri, udri, udri, izlomiše ga skroz. Ujutru puste Cigu. Cigo sav slomljen, jedva se dovuče do kuće, kad ga tamo dočeka komšija:
• Sandokane, sinoć te dva puta tražila policija, ja sam im reko da ne živiš ovde, oće platiš pivo?

• Vidiš baba, na ovom kompjuteru možeš da otvoriš više prozora istovremeno.
• Gasi to govno, ubiće te promaja!

Razgovaraju dva 70-godišnjaka. Žali se jedan:
• Ja sam izlapeo skroz, sve zaboravljam, gde sam šta ostavio ... šta sam radio ... Drugi će:
• Ja sve znam, dao mi doktor lekove i meni je odlično!
• Koje lekove? Kako se zovu?
• Joj, kako se zvaše, ono cveće ... Ono što se nosi na slavu?
• Šta, ljiljani?
• Ma nije, ono što se nosi i na groblje ...
• Karanfili?
• Ma jok bre ... Lepo cveće, ima raznih boja ... lepo miriše ... ima trnje ...
• Ruže?
• A, da!, Ružo ..., kako mi se zove onaj lek što mi dao doktor?!

Kaže Fata Muji:
• Ako pogodiš koliko imam godina, poklanjam ti jednu divnu, nezaboravnu noć!
Mujo:
• Ovako ... po svilenkastoj kosi - 19, po toj baršunastoj koži - 18, po zanosnom, zategnutom telu - 17 ...
• Mujo, laskavče stari, grešiš, ali ipak ...
• Ne prekidaj me dok sabiram!

Komšija je opet je priveo neku ribu, toliko su glasni da ne mogu da zaspim. Brojim im orgazme. Do sad su imali osam, ... računajući i moja dva.

Kako zovu plavušu koja ne puši?
• Ma, ne zovu je uopšte!

Na ispitu iz anatomije profesor upita:
• Koleginice, gde se nalazi kost koja se na latinskom zove calcaneus?
Ona, zatečena pitanjem, gleda okolo i vidi jednog studenta, koji baš kao i ona ne zna da se pitanje odnosi na petnu kost, i koji u želji da joj pomogne, pokaza na rame, pa ona odgovori:
• Na ramenu!
• Da koleginice, ali samo u izuzetnim situacijama - odgovori profesor.

Ljubav je kao WiFi. Ne vidiš je, ali osetiš kada se izgubi konekcija.