VICOTEKA

Neposredno posle venčanja mladoženja, neiskusan u ljubavi, zamoli ujaka da mu telefonom pomaže prve bračne noći pošto ne zna šta da radi. Ujak se složi. Uveče nazove on ujaka.
• Šta treba da radim?
• Sada pusti neku laganu muziku i večerajte.
On to uradi. Posle pola sata pozove opet:
• Šta sad?
• Sada priguši svetla i plešite malo.
On to uradi.
• Šta sada?
• Sada obrati pažnju: stavi najistureniji deo tela tamo gde ona piški.
Prođe sat, dva, a mladoženja se ne javlja. Najzad ujak odluči da pozove. Javlja se mlada.
• Daj mi, molim te, sestrića.
• Ne može trenutno da se javi, zaglavio je nogu u WC šolji!

Imamo državu zaostalu u razvoju i političare sa posebnim potrebama.

Šef kaže novoj sekretarici:
• Ne znate stenografiju, ne umete da kucate na tastaturi, niste učili strane jezike ... pa šta Vi uopšte znate?
• Znam da radim prekovremeno!

Na Gazeli gužva, svi automobili stoje. Jednom čoveku neko kuca na prozor. Ovaj otvara prozor i pita:
• Šta se ovo dešava?
• Ma, teroristi oteli celu vladu i ministre, pa traže 10.000.000 evra, ili će da ih poliju benzinom i zapale, pa sakupljamo.
• I, ...  koliko ljudi daju?
• Pa tako, u proseku, litar - dva ...

Leže dve bebe Piroćanke, pa pita jedna beba onu drugu:
• Bebo, spavaš li?
• Ne.
• A šta radiš?
• Jedem keks.
• Daj i meni malo.
• A, spavam, spavam, ...

Bili Slovenac, Bosanac, Srbin i Crnogorac u jednom avionu. Iznenada, avion se pokvari i počne da pada. Pošto su u avionu bila samo tri padobrana, a njih četvorica, svaki počne da se otima za padobran. Kaže Crnogorac:
• Nas je malo. Ako ja poginem, biće nas još manje.
Bosanac mu da padobran. Zatim kaže Slovenac:
• Mi Slovenci smo pametni ljudi, šteta bi bilo da ja poginem. Srbin mu da padobran. Slovenac i Crnogorac iskoče, a Bosanac kaže Srbinu:
• Šta ćemo ja i ti, jarane? Nas dvojica, a jedan padobran.
Srbin odgovori:
• Ne brini se ti ništa, imamo mi dva padobrana. Ja sam Slovencu dao ranac – on je pametan, smisliće nešto do zemlje.

Šta je to vernost?
• To je kada čovek promeni tri žene, a ostane sa istom ljubavnicom.

Sede dva Crnogorca ispod drveta. Prolazi tuda Švabo i u čuđenju kaže:
• Čuo sam ja da ste vi Crnogorci lenštine, ali nisam mogao da verujem dok nisam to svojim očima video. Ali onome koji je od vas dvojice lenjši daću 1000 €.
Skoči jedan i kaže:
• Ja sam lenjši , pitaj koga 'oćeš, svi će ti to potvrditi, daj pare.
Pogleda Švabo onog drugog i pita ga:
• A šta ti kažeš na to?
A drugi Crnogorac još uvek ležeći, i ne pomerajajući se, samo malo pomeri ruku, otvori džep i reče:
• Turi ođe.

Priča deda unucima kako je bilo u ratu:
• I tako ja stojim na strazi, kad naiđoše četiri Nemca ..., deco ja sam se usr’o!
Deca pitaše:
• Što nisi pobegao?
Deda procedi kroz zube:
• Ma, tad sam pobegao, nego ..., sad sam se usr’o!

Došao Crnogorac na granicu:
• Šta imate da prijavite? - pita carinik.
• Ništa, u koferima imam samo knjige.
• Dobro, ali otvorite kofere da pogledamo ...
Crnogorac otvori kofere kad ono: u jednom boksovi cigareta, u drugom droga, u trećem oružje.
• I ovo vi zovete knjigama? - pita carinik.
• Pa kako nijesu čo'če? To su ti sabrana dela Mila Đukanovića! - odgovori Crnogorac.

Srela se dva Ciganina iz Beograda na vašaru u Šapcu, pa će jedan:
• Brate, tuga, kakav lopovluk vlada ovde, pa to nije normalno! Čitav dnevni pazar mi ukrali, mater im ciganjsku!
• Joj brate, kol'ko su ti ukrali?
• Četrnes' novčanika brate!