VICOTEKA

Stopira Mujo do Zenice, kad odjednom provala oblaka i velika oluja. Gusta kiša, jadni Mujo ne vidi ni prst pred okom, kad odjednom ugleda svetla nekog auta koji se približavao. Stane auto, Mujo bez pitanja uskoči u njega, a u autu nema nikoga. Polako auto opet krene, Mujo se čudi, kad ispred njih pojavi se krivina, pa Mujo poče da se moli i zapomaže od panike. Nije mogao ni da mrdne od straha, kad odjednom pojavi se ruka za volanom i poče da ga okreće. I tako par krivina.
Mujo više nije mogao da izdrži, nego iskoči iz auta, pa otrča do prvog grada i pravo u kafanu. Naruči Mujo rakiju i poče ljudima da priča šta mu se dogodilo. Vide ljudi da je Mujo sav uplašen, nije ni pijan, znači mora biti živa istina. Kad nakon pola sata u istu kafanu uđoše Huso i Haso, pa videvšu Muju reče Huso:
• Bolan Haso, eno ga onaj što nam je uskočio u auto dok smo ga mi gurali!

Priča deda unucima kako je bilo u ratu:
• I tako ja stojim na strazi, kad naiđoše četiri Nemca ..., deco ja sam se usr’o!
Deca pitaše:
• Što nisi pobegao?
Deda procedi kroz zube:
• Ma, tad sam pobegao, nego ..., sad sam se usr’o!

Fata se šminka, a Mujo komentariše:
• Što se mažeš, kao da će ti to pomoći?
• Daj Mujo, pogledaj sebe kako si ružan.
• Nisam ja takav oduvek, nego su me kao bebu zamenili u porodilištu.

Vode baba i deda ljubav. Kaže baba:
• Ti, deda, kao mobilni.
• Što? Je l' dobro vibriram?
• Ma jok, nego izgubiš signal kad uđeš u tunel ...

Pričaju Crnogorac i Japanac o prioritetima u životu Kaže Japanac:
• Meni je na prvom mestu Japan, pa posao, a tek na kraju familija.
Kaže Crnogorac:
• Kod mene je skroz obrnuto. Prvo familija, pa posao, pa tek onda Japan.

Idu dva Crnogorca nekim planinskim putem, ... odjedanput jedan zastane, vrati se par koraka nazad i zgazi puža koji je bio na stazi iza njih! Drugi se iznervira:
• Danilooo! Auu čoče, što uradi to?!
• Aa, nervira me mnogo, prati nas još od Kolašina!

Žena traži nešto grozničavo po kući:
• Dragi, da li si video moju knjigu?
• Koju? - upita muž bezvoljno.
• Kako doživeti stotu.
• Bacio sam je - odgovara on konačno.
• Zašto, pobogu?!
• Tvoja majka je htela da je čita!

• Vidimo se večeras ...
• Ne mogu, imam smrtni slučaj!
• Ijao, baš mi je žao, ... a ko ti je umro?
• Umrla mi svaka želja da te vidim!

Jednog dana povede bogati otac svog sina u selo da bi video kako na svetu ima mnogo siromašnih ljudi. Proveli su dan i noć na farmi na kojoj  su živeli vrlo siromašni ljudi. Kada su se vratili kući, otac je upitao sina:
• Kako ti se svideo izlet?
• Bilo je odlično.
• A, jesi li video kako ljudi mogu biti siromašni? – nastavio je otac ...
• Da!
• I, šta si naučio? – nije odustajao otac ...
• Video sam da mi imamo jednog psa, a oni četiri. Mi imamo bazen koji se prostire do pola dvorišta, a oni imaju potok koji nema kraja ... Mi imamo uvozne svetiljke u vrtu, oni imaju zvezde ... Mi imamo vidik do ograde, a  oni imaju čitavu okolinu, cele planine i doline.
Kad je dečak završio, otac nije znao šta bi rekao. Ostao je bez reči, a sin je samo nastavio:
• Hvala ti oče što si mi pokazao koliko smo siromašni!

Stariji čovek šeta obalom jezera. Pažnju mu privuče ribolovac koji je lovio ribu sa obale, priđe i obrati mu se:
• Grize li nešto, prijatelju? - Jok. Ali juče sam ovdje ulovio četrdeset deverika! – odgovori mu.
• Znate li Vi ko sam ja? – upita čovek.
• Ne – odgovori ribolovac.
• Ja sam šef ribočuvarske kontrole za ovu oblast! - predstavi se čovek i  pokaza legitimaciju.
• A, znate li Vi ko sam ja? - brzo će ribolovac.
• Ne.
• Ja sam najveći lažov u ovom kraju.

Toliko je hladno da i Šaban Šaulić ponovo nosi periku!