Pije pivo zatvorenih očiju

Sosa pita Lalu: • Lalo, zašto piješ pivo zatvorenih očiju? Lala odgovara: • Ta, zato što su mi doktori rekli da pivo ne smem ni očima da vidim!

Obećala zlatna ribica Muji da će mu ispuniti jednu želju ako je pusti: • Al' sam ti ja neke kurate sreće, pa kud samo jednu. Šta ću sad? Misli on, misli i smisli: • Daj ti meni da kad pišam, pišam rakiju. Dođe on kući, pozove prijatelje, piša u čašu i daje im. Svi se čude kako dobra rakija. Prolazi tako i Fata, pa pozovu i nju: Vidi bona Fato ovo čudo, Mujo piša rakiju!! Mujo joj kaže: • Bona Fato, evo ti čaša pa probaj i ti. Ona mu odgovori: Šta će mi čaša, ja ću iz boce ...

• To, to! Jače, jače ... • Čekaj bre, zar mi ne reče da si nevina? • A da, da! Boli, boli ...

Razgovaraju dva dečaka u autobusu: • Kakva je razlika između policajca i magarca? Iznenada im priđe policajac koji je čuo razgovor i upita: • Kakva je, dečko, ... kakva? Dečak sav prestravljen reče: • Nikakva gospodine, ... nikakva! Policajac na to radosno odgovori: • Tako sam i mislio!

Žali se žena svojoj prijateljici: • Sve sam probala i ne mogu da smršam! • Pa nemoj sve da probaš, zato se i gojiš!

Dolazi Piroćanac kod vulkanizera da mu zakrpi kurton, a ovaj mu odgovara: • Ne krpimo kurtone! Poče Piroćanac da ga moli i da dosađuje, pa ovaj popusti i zakrpi mu kurton. Ne prođe dugo, kad ovaj opet dolazi na krpljenje, i ovaj mu ga zakrpi. Dolazi on i treći put, a vulkanizer ga dočeka iznerviran: • Dva puta sam ti ga krpio, šta više ‘oćeš?! • Ma nisam sad došao da mi ga zakrpiš, nego da mi ga balansiraš.

Čitam u novinama sledeću vest: • Frizer M.B. iz Beograda uhapšen jer je dilovao drogu. Ja sam mu mušterija već tri godine, a nisam pojma imao da je frizer!

Došla Stanojka doktoru, sva otečena i plava po licu. Požali mu se da je Miljojko pretuče svaki put kada se uveče vrati iz kafane. Doktor je posavetuje: • Gospođo, skuvajte čaj od kamilice, pa kada Miljojko dođe uveče kući, napunite usta čajem i grgljajte taj čaj dok Miljojko ne ode da spava, i za osam dana dođite na kontrolu. Posle osam dana dođe Stanojka na kontrolu i sva srećna pohvali doktora: • Gos`n doktore, Vi pravite čudesa. Otkako se držim vaše terapije, Miljojko je potpuno miran i ne tuče me. • Pa to sam i mislio. U Vašem slučaju nije kriv alkohol, nego jezik!

• Dobar dan. Zovem povodom oglasa. • Molim? • Povodom oglasa! • Ponovite, ko je to? • ZOVEM POVODOM OGLASA! • Oglasa? • DA! • Kakvog oglasa? • Pa, prodajete slušni aparat ... • Kakav aparat? • SLUŠNI! • A to, ... pa, prodala sam ga.

• Ja neću stići, uzmi dete iz vrtića. P.S. • Ne brini, prepoznaće on tebe!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.