VICOTEKA

Vraća se muž kući i zatiče ženu sa ljubavnikom u krevetu, pa odmah poče da se dere i psuje, al` ga žena prekide:
• Šta ti je, sta se dereš?! Šta će čovek da pomisli o nama!?!

Kada pukne žica na violini, svirke više nema, a kada meni puknu živci, žurka tek počinje.

Ulazi nastavnik u učionicu, svi deca ustala, samo Perica sedi.
• Šta je bilo Perice, tebi se ne diže kad ja ulazim u učionicu?
• Ne nastavniče, meni se diše samo kad ulazi nastavnica hemije.

Razgovaraju dva prijatelja, pa kaže prvi:
• Nešto se razmišljam, ... ako je moj rođendan tačno devet meseci posle ćaletovog rođendana, ... pa znaš li ti šta sam ja onda?
• Šta?
• Pa, ja sam rođendanski poklon,  kapiraš ...

Šetaju otac i sin kroz Pirot. Sin upita oca:
• Tato, tato, oće mi kupiš jedan čips?
• Nemo be sine, oće te posle tera na sok!

Pita učiteljica:
• Perice, zašto juče nisi bio u školi?
Perica odgovori:
• Izvolite, mama je napisala opravdanje.
Učiteljica ponovo pita:
• A šta ti je bilo?
• Ne znam, nisam pročitao šta je mama napisala.

Severno Kosovo. Albanac pozvoni Srbinu:
• Dobar dan, komšija, koljiko oćeš za tvoja kuća?
• Paa, ... da kupim neki lep stan u Nišu i da ne brinem puno – dva kila zlata!
• Evo tebi četiri kiljograma u zljatu!
• A zašto toliko?
• Idi kupi stan u Ljubljana, da te ne seljim dvaput!

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Sretnu se Mujo i Haso. Pita Mujo:
• Đes' ba, Haso, nema te petnaest dana?
• Ma, juče me skinuli sa aparata ...
• Auh ... matere ti, da sam znao, doš'o bih ti u posetu.
• Ma, jarane, nisam bio u bolnici, nego u kladionici!

Fata pita Muju:
• Jesi li poneo peškir?
• Ne, naravno, ... kad ćeš naučiti, peškir se ne nosi na odmor, nego sa odmora kući!

U gradskom autobusu velika gužva, a neka baba se sa zadnjeg sedišta dere:
• Ima li doktora u autobusu?
Doktor, koji je sedeo napred, gura se kroz masu, staje ljudima na noge, pada jer se autobus ljulja i napokon stiže do babe i kaže:
• Ja sam doktor, kome treba pomoć?
Baba pogleda ka ukrštenici na krilu i reče:
• Bolest, tri slova ...