VICOTEKA

Dolazi muž kasno kući, sav raščupan i umrljan ružem i puderom. Pita ga žena, sumnjičavim glasom:
• I, šta se desilo?
• Nećeš verovati, potukao sam se sa klovnom ...

Razgovaraju dvije prijateljice:
• Ja se tako razveselim kad vidim tvog muža!
• Ne razumem, ... a zašto?
• Zato što nije moj!

Ustaje Milutin iz kreveta oko četiri sata ujutru i sprema se za lov. Stanojka ga pita:
• Gde ćeš crni Milutine ovako rano!?
Milutin odgovara:
• Ma Stanojka znaš da volim lov!
• Idi kad si lud - kaže Stanojka i nastavi da spava.
Uzima Milutin pušku i izlazi iz kuće. Napolju strašno hladno, probija se on kroz sneg i razmišlja o Stanojkinim rečima. Na par kilometara od kuće, Milutin odluči da se vrati. Stiže kući, skida se i podvlači pod jorgan uz komentar:
• Napolju je ledeno, drvo puca!
Stanojka mu se ugura u krilo govoreći:
• A onaj moj blesavi otišao u lov!

Prozove uciteljica Milenu na kartu i kaže joj:
• Pokaži nam Ameriku, Milena.
Milena pokaže. Učiteljica pita Pericu:
• Ko je otkrio Ameriku, Perice?
• Pa, Milena, učiteljice!

Olujna noć, dva sata posle ponoći, neko lupa na vrata kuće. Muž otvara, kad pred njim pijanac, jedva stoji na nogama i moli ga da dođe i malo ga pogura. Muž, sav nevoljan:
• Daj čoveče, dva sata je! - zalupi mu vrata pred nosom i vrati se u krevet. Žena ga upita:
• Ko je to bio u ovo doba noći?
• Ma neka pijandura traži da ga poguram!
• Pa jesi li mu pomogao?
• Nisam lud, dva sata je posle ponoći a napolju lije kao iz kabla!
• Sram te bilo, a sećaš li se kad smo se pre dva meseca vraćali od kumova, kad ti je auto crk'o na onoj kišurini? Da se ona  dvojica nisu zaustavila da te poguraju, ko zna kako bismo se vratili kući!
Muž se postidi, prizna da je preterao, obuče se, otvori vrata i izađe na kišu i prodere se u mrak:
• Alo, gde si, jesi tu?
• Jesam -  prodere se i pijanac.
• Treba li da te poguram?
• Treba, hvala!
• A gde si?
• Evo me na ljuljašci.

• Halo, vi ste električar?
• Da gospođo, kako vam mogu pomoći?
• Obećali ste da ćete danas doći i popraviti zvono na ulaznim vratima, ali niste došli ...
• Ja sam dolazio gospođo, zvonio sam duže od petnaest minuta, ali niko nije izašao!

Hvala banci što su nam omogućili da ponovo stanemo na svoje noge ... oduzeli su nam auto!

• I tako ti ja, bolan Haso, sednem u avion i pravac Frankfurt. Kad za pola sata pojavi se neka raja, zauzeše avion i kažu da su otmičari. A mene baš zabole, ono, ... nije moj avion, briga me, 'ladan k'o Clint Eastwood. Bejah miran sve dok nisu krenuli silovati jednu žensku. Tu je meni puk'o film. Dig'o se ja i dreknem, onako k'o šerif: Pustite je! I pustili je na miru, ali postavili meni ultimatum:
• Il' skačeš, il' te svi guzimo!?!
Haso se sav uživio u priču:
• I, jesi l' skak'o?
• Jesam, ... malo u početku, ... dok mi se guzica nije razradila!

• Izvinite, da Vas pitam, da li je to psihijatrijsko odeljenje?
• Jeste, a koga tražite?
• Srodnu dušu ...

Nađu dva kostura motor na groblju:
• Hajde da se provozamo - kaže prvi.
A drugi kostur kaže:
• Važi, sačekaj me tu, odmah se vraćam.
Vraca se on i nosi krst, a prvi ga pita:
• Šta će ti to?
A ovaj će na to:
• Ne idem nigde bez lične karte.

• Čini mi se da si ti lud!
• Ne!
• Šta ne?
• Ne čini ti se!