VICOTEKA

Petočlana kineska porodica selila se u Ameriku. Njihova imena su Hu, Bu, Chu, Su i Fu, ali da bi dobili vize, morali su svoja imena da prilagode američkim. Tako su im na kraju imena dodata slova "ck" i postali su Huck, Buck, Chuck.
Su i Fu su ostali u Kini ...

Početak školske godine ... vraća se prvak iz škole i sav zadihan uzbuđeno viče:
• Mama, Mama, danas su nas u školi terali da brojimo i sva deca su znala da broje samo do deset, a ja sam znao do 100!
• To je sine zato što si Bosanac - odgovara majka.
Sutradan prvak dolazi iz škole i ponovo viče:
• Mama, danas smo počeli da čitamo. Ni jedno dete ne ume da čita sva slova, a ja sam znao skoro sva slova!
• Pa da sine, to je zato što si Bosanac.
Posle nekoliko dana prvak ponovo s vrata doziva:
• Mama, danas smo bili na sistematskom pregledu i sva deca imaju mali, a moj je, u odnosu na njihove, ogroman! Je li mama, jel' i to zato što sam Bosanac?
• Ne sine, to je zato što imaš trinaest godina.

Kaže jedna komšinica drugoj:
• Komšinice, može li oklagija na pola sata?
A, ova će:
• Ne može, ... i ja čekam muža!

Ćaskamo uz kaficu moj prijatelj Li i ja, pa ga ja pita:
• Brate, Li, zar tebe ne nervira to što pričaju da svi Kinezi liče jedan na drugog?
Kaže on meni:
• Li je otišao po pivo i cigare, a ja sam mu žena!

Razgovaraju na dasci čekić i ekser:
• Dobar si ti, mali - reče čekić ekseru i pri tom ga lupnu po glavi.

Idu dva pandura na posao i jedan pita drugog:
• Hoćemo li autobusom ili ćemo peške?
Tek će drugi:
• Šta pre naiđe.

Pričaju dve plavuše o tome gde su bile u vreme nestanka struje koji je trajao dva sata, pa kaže prva:
• Ja sam bila zaglavljena u liftu sve dok nije došla struja!
Druga odgovara:
• A, ja sam se zaglavila na pokretnim stepenicama i čekala sam struju dva sata!

Za bolesne, postoji bolnica. Za lude, postoji ludnica. Za budale nema ništa, zato ih ima svuda.

Krenule tri kornjače na put oko sveta. Kada su stigle u pustinju, sete se da su zaboravile da ponesu vodu. Dogovore se da treća kornjača ode po vodu, a da druge dve ne jedu sve dok se ona ne vrati. Prođe šest meseci, pa prva kornjača reče:
• Hajde da jedemo!
• Ne smemo da prekršimo obećanje – odgovori druga.
Prođe još šest meseci, a treće kornjače još uvek nema. Druga kornjača tada reče prvoj:
• E, hajde da jedemo!
• Pre šest meseci ti meni nisi dozvolila, pa neću ni ja tebi sada.
Prođe još šest meseci pa i prva i druga kornjača ipak počnu da jedu, a iza kamena izviri treća kornjača i kaže:
• Strašno! Još nisam ni krenula, a vas dve već žderete.

Na času nastavnik učenicima govori o narkomaniji i efektima delovanja opojnih droga:
• Dvadeset do šezdeset minuta nakon unošenja u organizam droga izaziva provalu oslobođene energije i euforiju. Dolazi do povećanja budnosti i energije, kao i potiskivanja žeđi, umora i sna. Javlja se živahnost i raste osećaj bliskosti sa drugom osobom ili okruženjem, a moguće je plesati satima. Zvukovi, boje i emocije izgledaju i doživljavaju se intenzivnije, a javljaju se i halucinacije.
Perica ustade i upita:
• Nastavniče, a ima li droga i loših strana?

Perica je u prvom razredu osnovne. Učiteljica im objašnjava kako deca dolaze na svet. Nakon predavanja Perica digne ruku da nešto upita:
• Da li moja baba može da ima decu?
• Ne, Perice, ona je prestara za to.
• Da li moja mama može da rodi?
• Može.
• Da li Marica što sedi iza mene može da ima decu?
• Ne još, Perice, ona još nije zrela. Moći će tek za nekoliko godina.
Perica se okrete ka Marici i reče:
• Jesam li ti rekao, glupačo, da nemaš čega da se bojiš!