VICOTEKA

Pričaju dvojica komšija:
• Noćas je bilo baš jako nevreme. Jesi li ti prošao bez štete na krovu?
• Nemam pojma, još uvek ne mogu da nađem krov.

Zašto je Vitez Koja ogorčen?
• Zato što ga nisu primili u Nindža Kornjače.

Gostuje Mujo na televiziji BiH:
• Dakle Mujo, Vi ste pjesnik?
• Da, ja sam pjesnik ...
• Amater?
• A mater nije, ona je domaćica, malo oko bašte i tako.

Uhvati policajac lopova. Snalažljivi lopov pita policajca:
• Je l’ mogu da odem na tren do one pekare, umreću od gladi?
Policajac reče:
• Idi, ali da si se odmah vratio!
Policajac ga pusti, lopov ode i pobegne. Sutradan isti policajac uhvati istog lopova. Lopov mu opet kaže:
• Ajd’ molim te, pusti me da odem do one pekare, umreću od gladi.
Policajac mu kaže:
• Haha, pa nisam ja od juče, ti ostani tu, a ja idem do pekare da ti donesem hleb.

Pita učiteljica Pericu:
• Šta znaš o starim rimljanima?
• Znam da su svi pomrli.

Razgovaraju dve plavuše:
• Poznajem jednog čoveka koji je otišao u Ameriku sa jednim poderanim odelom, a sad ima pedeset miliona - kaže jedna.
• Šta će mu toliko poderanih odela? - čudi se druga.

Perica:
• Kada porastem, biću policajac i poći ću stopama svoga oca!
Jovica:
• Nisam znao da ti je tata policajac?
• Pa i nije, on je lopov!

Pričaju Hrvat i Slovenac. Hrvat reče:
• Jao Janez, sanjao sam noćas Ljubljanu,  sva u plamenu, kuće srušene, avioni lete i sve bombarduju, ljudi mrtvi na ulici, užas.
Slovenac odgovara:
• Kakvi ste vi Hrvati, samo loše sanjate. Evo i ja sinoć sanjao Zagreb ... sve u nekoj svečanosti, muzika sa svakog prozora, ljudi veseli na ulici, vatromet, a preko čitavog grada neki veliki plakati.
Pita ga Hrvat:
• Pa šta piše na plakatima?
Slovenac odgovori:
• Ne znam ... ne čitam ćirilicu.

Vratio se Mujo iz ludnice. Haso ga pita da mu objasni kako je popizdeo i dospeo u ludnicu.
• Bio ti ja kod komšinice Aide, kad eto ti njenog muža. Kaže mi ona: - Ajd' ti bolan, kroz prozor i drž' se za rub - Uradim ja tako al' njen muž pravo pa na prozor.
• Pa je l' si tada popizdeo?
• Ne. Uze on čekić pa poče tuć' po prstima.
• Pa je l' si tada popizdeo?
• Ne, ni tada. Zatim on uze šibicu i poče mi palit prste.
• Pa jesi li tad popizdeo?
• Ma, ne ni tada. Onda on uze nož i počne mi seći prst po prst.
• E, mora da si tad popizdeo?
• Ma ne, nisam ni tada.
• Pa kad si bolan popizdeo?
• Kad sam video da od mojih nogu do zemlje nema ni 20 santimetara.

Došla Stanojka doktoru, sva otečena i plava po licu. Požali mu se da je Miljojko pretuče svaki put kada se uveče vrati iz kafane. Doktor je posavetuje:
• Gospođo, skuvajte čaj od kamilice, pa kada Miljojko dođe uveče kući, napunite usta čajem i grgljajte taj čaj dok Miljojko ne ode da spava, i za osam dana dođite na kontrolu.
Posle osam dana dođe Stanojka na kontrolu i sva srećna pohvali doktora:
• Gos`n doktore, Vi pravite čudesa. Otkako se držim vaše terapije, Miljojko je potpuno miran i ne tuče me.
• Pa to sam i mislio. U Vašem slučaju nije kriv alkohol, nego jezik!

Priča Mujo Hasi:
• Prošle noći sam sanjao strašan san.
• A šta to?
• Sanjao sam da jedem špagete!
• Šta je tu, bolan, strašno?
• San k’o san, ali kad sam se probudio, nigde kanapa od pidžame!