VICOTEKA

Mujo i Haso došli u policiju da izvade novu ličnu kartu. Kako su obojica nepismeni, rekli su im da se potpišu kažiprstom. Mujo se potpisa kažiprstom, a Haso stavi palac.
• Bolan, to nije kažiprst - kažu mu u policiji.
• Ali ja se zovem različito od Hase! - odgovori Mujo.

Ko su prvi vesnici proleća u Sloveniji?
• Bosanci na mešalicama!

Na Božiš sretne Zemunac ortaka na ulici i kaže mu:
• Hristos se rodi.
• Uuuuu, čestitam! Kad ćeš da častiš?

Da bi došla do princa, ne moraš jahati baš svakog konja. Malo i prošetaj, zdravo je.

Zašto Internet ne može da zameni standardne štampane novine?
• Zato što Internetom ne možeš da ubijaš muve.

Unuci panduri došli kod babe na slavu da joj lome kolač. Kaže baba:
• Zavrtite kolač tri puta, pa ga prelomite.
Oni tako urade, kad ono kolač neće da se slomi. Kaže baba:
• Ništa deco, probajte opet!
Zavrteše oni kolač još tri puta, kad ono opet neće da se slomi. Kaže baba:
• Pa, deco moja, lakše će vam biti ako izvadite kolač iz tepsije.

Išli baba i deda sa dvogodišnjim unukom na more. Na plaži dune jaka oluja i dedi spadnu gaće. Baba na brzinu uzme unukovu portiklu i zaveže dedi umesto gaća, a na portikli piše:
• Rasti, rasti, srećo moja, voli tebe baka tvoja!

Došla zima i Lala otišao napolje da nacepa drv. Pošto je bilo jako hladno, ubrzo mu se ruke smrznu i on otrči u kuću da se ugreje. Sosa to vidi i kaže mu:
• Daj Lalo stavi ruke meni između nogu, ugrejaće se udmah.
Lala tako uradi i stvarno, ruke se ugrejaše začas. Ponovo on izašao da cepa drva, ... opet ista svar. Otrči on u kuću, stavi ruke Sosi između nogu i one se opet brzo ugreju. Opet on izađe da cepa drva i opet ista svar. Utrčao on u kuću da stavi ruke Sosi između nogu, a Sosa dreknu:
• Pa dobro Lalo, hoće li se tebi ikad uši smrznuti?

Na kasi, u nekoj trgovini:
• Koliko treba da platimo?
• 12.316,00 dinara.
• Uh, možete li odbiti ono što je moja žena kupila?
• Naravno, samo trenutak ... Vaš račun iznosi 132,00 dinara.

I gde su mi one pare što su mi moji čuvali da ne izgubim dok sam bio mali? ... Gde?

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.