Nemoj me čekati

Profesor matematike šalje faks ženi: • Draga, sigurno shvataš da su ti 54 godine, a ja imam određene potrebe koje ti jednostavno više ne možeš kvalitetno i u potpunosti da zadovoljiš. Sa svake druge strane gledano, naš brak je skladan, zadovoljan sam sa tobom kao ženom i zaista se iskreno nadam da te ovaj faks neće previse povrediti ili uznemiriti. Nakon posla idem do motela sa svojom 18-godišnjom asistentkinjom, ali doći ću kući pre ponoći. Tvoj muž. Kada je stigao do motela, na recepciji ga je čekao faks koji je upravo pristigao od njegove žene: • Dragi moj, i ti imaš 54 godine, a u trenutku kada budeš čitao ove redove ja ću biti u drugom motelu sa 18-godišnjim konobarom iz obližnjeg bara, a obzirom da si genijalan matematičar, sigurno ti neće biti teško da shvatiš kako 18 u 54 ide puno više puta nego 54 u 18. Nemoj me čekati. Tvoja žena.

Stoje dva čoveka na santi leda. Kaže jedan: • Vidi, spaseni smo! • Kako znaš? • Evo ide Titanik.

Kaže jedna komšinica drugoj: • Komšinice, može li oklagija na pola sata? A, ova će: • Ne može, ... i ja čekam muža!

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora: • Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite? • Pitaj, naravno - nasmeši se direktor. • Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto? Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli: • Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta! Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku: • To te direktor časti. Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor: • Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš? • Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on. • Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana? • Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim. • Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

U čemu je razlika između svinje i muškarca? • Svinja ne postane muškarac kada se napije.

Pitao sam je: • Šta želiš da ti kupim? Nasmejala se zagonetno i rekla: • Možeš neku krpicu. • I kupio sam joj ... magičnu!

Tončiju treba pomoć oko domaće zadaće i sjeti se da bi mu djed mogao pomoći, pa reče: • Nono, ti si kao dugogodišnji moreplovac bio na svim kontinentima?! • Jesan, jesan, dragi Tonči - odgovori mu djed. • To znači, nono, da ti dobro poznaješ geografiju? • Ne, dragi moj Tonči, ondi nisan nikad bija.

Pričaju dvojica komšija: • Noćas je bilo baš jako nevreme. Jesi li ti prošao bez štete na krovu? • Nemam pojma, još uvek ne mogu da nađem krov.

Kaže baba unuku koji igra igrice: • Uh, bre dete, ta vaša generacija je mnogo zavisna od tehnologije! • Ćuti baba, imaš pejsmejker!

Mujo zalegao na travu u dvorištu ispred kuće i igra poker sa svojim psom. Svrati do njega Haso i malo kibicuje sa strane, pa kaže: • Mujo, bolan, pravo dobro igra ovo tvoje pašče! Mujo se nasmija i odgovori: • E moj Haso, ne igra on baš tako dobro ... Haso zbunjeno upita: • Kako bolan, misliš ne igra dobro? Mujo veselo odgovori: • Kad god ima dobre karte, maše repom od sreće.

Sedi Perica ispred zgrade i plače. Prolazi jedna žena i pita ga: • Je li, dete, što plačeš? • Buuu, tata se udario čekićem po prstu. • A što ti plačeš kad se on udario? • Pa u početku sam se smejao ...