Nemoj me čekati

Profesor matematike šalje faks ženi: • Draga, sigurno shvataš da su ti 54 godine, a ja imam određene potrebe koje ti jednostavno više ne možeš kvalitetno i u potpunosti da zadovoljiš. Sa svake druge strane gledano, naš brak je skladan, zadovoljan sam sa tobom kao ženom i zaista se iskreno nadam da te ovaj faks neće previse povrediti ili uznemiriti. Nakon posla idem do motela sa svojom 18-godišnjom asistentkinjom, ali doći ću kući pre ponoći. Tvoj muž. Kada je stigao do motela, na recepciji ga je čekao faks koji je upravo pristigao od njegove žene: • Dragi moj, i ti imaš 54 godine, a u trenutku kada budeš čitao ove redove ja ću biti u drugom motelu sa 18-godišnjim konobarom iz obližnjeg bara, a obzirom da si genijalan matematičar, sigurno ti neće biti teško da shvatiš kako 18 u 54 ide puno više puta nego 54 u 18. Nemoj me čekati. Tvoja žena.

Zaustavio policajac plavušu: • Dobar dan, molim vašu vozačku dozvolu! • Ali nemam! • Onda ću morati da vas kaznim! Policajac piše kaznu, a plavuša će: • Ali nemam para kod sebe. • Onda je najpametnije da se nekako dogovorimo. • A šta mi možemo pametno da se dogovorimo, ti pandur, a ja plavuša?!

Ko se kreće brzinom svetlosti? • Penzioner koji je ugledao prazno mesto u autobusu.

Imao čovek papagaja koji je puno psovao. Jedno veče dođu mu gosti, a on na brzinu uzme papagaja i stavi ga u frižider, da ga ne osramoti pred gostima. Večera prošla, ovaj zaboravi na papagaja i ode da spava. Kada se ujutro probudio otvori frižider i ugleda papagaja koji se sav sledio. Kaže on papagaju: • Ko to mene gledi? A papagaj će na to: • Pingvn pizda ti materina.

Krenuo danas neki lik da me odžepari u busu, a ja ga pitam: • Je l' možeš da me sačekaš do prvog?

Razgovaraju dva prijatelja, pa kaže prvi: • Nešto se razmišljam, ... ako je moj rođendan tačno devet meseci posle ćaletovog rođendana, ... pa znaš li ti šta sam ja onda? • Šta? • Pa, ja sam rođendanski poklon, kapiraš ...

• Konobaru, zamenite mi ovo jelo. • Zašto gospođo, šta nije u redu sa jelom? • Okačila sam ga pre deset minuta i još uvek nemam ni jedan lajk.

Perica upita mamu: • Kada ljudi umiru, da li se pretvaraju u prašinu? • Da. • Au, onda je neko umro ispod mog kreveta.

Natpis sa jednog nadgrobnog spomenika: • Ovde leži moja žena, a ja kod kuće počivam u miru!

Bila sam mnogo tužna. On me je tešio koliko je mogao, .. a mogao je dva puta!

Ako je plava kuća levo, a crvena desno, gde je bela kuća? • U Vašingtonu!