VICOTEKA

• Tajo, tajo, dođi brzo neko je umro.
• Sine vidiš da igram poker, tako da prvo reci ko je umro i gde, pa da razmislim.
• Ne znam tajo, ali mama kaže da je bolje da dođeš odmah.
• Mama kaže, a? A plače li majka?
• Ne.
• Kuku, neko mi je moj umro.

Po izlasku iz banke, pljačkaš upita jednog od svedoka:
• Jesi li me video?
• Jesam!
Pljačkaš ga ubije, pa upita drugog:
• A ti, jesi li me video?
• Ja nisam, ali moja tašta jeste!

Žena izlazi iz kupatila i kaže mužu:
• Obrijala sam mačkicu, da li znaš šta to znači?
• Znam, sifon se začepio!

Čovek iznervirano otvara ulazna vrata ispred kojih stoje pijani momak i zbunjena devojka:
• Momče, prvo sam ti rekao da dođete kući do ponoći, a sad je pola tri. Drugo, ... rekao sam da nema alkohola, a ti pijan dovodiš moju ćerku! I treće, rekao sam ti da ... čekaj bre ... idiote, ova devojka nije moja ćerka!

• Vidiš baba, na ovom kompjuteru možeš da otvoriš više prozora istovremeno.
• Gasi to govno, ubiće te promaja!

• Dobar veče, jel to hitna pomoć? - upita Ciga.
• Da, izvolite ...
• Molim vas pomognite mi, sin mi je progutao kurton!!
• Pa gde ste ..., gde živite ...?
• Ja sam u Marinkovu baru, Todora Dukina 21!
• Stiže ekipa odmah ...
Posle 3 minuta:
• Dobro veče, iz Todora Dukina ovde, ja sam zvao za ono što mi je sin progutao kurton ...
• DOLAZI EKIPA ODMAH!
• Ne mora naš'o sam drugi!

Čekao stariji čovek šest godina da mu daju dozvolu za gradnju. Na kraju mu službenik kaže:
• Evo sve je gotovo, samo još idete do šefove kancelarije da Vam ovde udare pečat.
Ode čovek sav srećan, kad u kancelariji, šef gleda na sat i kaže da mu je vreme za ručak. Nesrećni čovek pokunjen kaže:
• Šest godina čekam ovaj trenutak. Hajde, preklinjem te sinko, udari mi taj pečat pa ću ti ispričati priču o ženi i psu.
Šef malo nevoljno, ali ipak pristane. Overi on sve, a onda zatraži od starca da čuje priču. Starac fino pokupi papire i kaže, gledajući ga pravo u oči:
• E jebo ti pas mater!

Život je kao frizer, ti mu kažeš šta želiš, a on šiša po svom!

Ukrca se časna sestra u voz. Vozi se ona, kad preko puta sebe ugleda poznato lice. Žena, sređena, bunda, nakit, kožne čizme, divan komplet, frizura. Gledaju se one u čudu, gledaju ...
• Jesi li to ti, Nadice? Kako si? Dugo se nismo videle!
Ispričaju se one, gde je koja bila svih ovih godina, šta se dogodilo. Časna sestra ne izdrža pa je upita:
• Nemoj da se ljutiš, ali ova bunda, kako ...?
Kaže Nadica:
• Ma, neprijatno mi je, ali jedna divna noć i evo.
Voze se one dalje, kad opet časna sestra:
• Izvini, ali ove čizme, kako ...?
• Ma, jedan predivan izlet, i evo ...
Časna sestra dođe u samostan, već je bilo kasno, skine se, pomoli i legne. Usred noći čuje se da neko tiho kuca!
Ona:
• Ko je?
• Ja sam, fra Jozo! - tiho će fratar.
Časna sestra:
• Jebi se ti i tvoje karamele!

Vratio se Mujo iz ludnice. Haso ga pita da mu objasni kako je popizdeo i dospeo u ludnicu.
• Bio ti ja kod komšinice Aide, kad eto ti njenog muža. Kaže mi ona: - Ajd' ti bolan, kroz prozor i drž' se za rub - Uradim ja tako al' njen muž pravo pa na prozor.
• Pa je l' si tada popizdeo?
• Ne. Uze on čekić pa poče tuć' po prstima.
• Pa je l' si tada popizdeo?
• Ne, ni tada. Zatim on uze šibicu i poče mi palit prste.
• Pa jesi li tad popizdeo?
• Ma, ne ni tada. Onda on uze nož i počne mi seći prst po prst.
• E, mora da si tad popizdeo?
• Ma ne, nisam ni tada.
• Pa kad si bolan popizdeo?
• Kad sam video da od mojih nogu do zemlje nema ni 20 santimetara.

Čovek imao pripitomljenog majmuna i često ga izvodio u šetnju, a ponekad u kafanu gde su ga gledali radoznali ljudi. Jednog dana čovek je ušao sa majmunom u kafanu, seo za sto, poručio piće, a majmunu dao kesu kikirija. Majmun počeo da jede kikiriki, ali pre nego što stavi zrno u usta stavi ga sebi u zadnjicu, zatim izvadi i onda pojede. Jedan od radoznalih upita čoveka:
• Šta radi ovaj majmun sa kikirikijem?
• Opametio se otkad je progutao loptu od bilijara. Sad ne jede ništa dok ne proveri da li jelo može da mu prođe kroz zadnjicu.