VICOTEKA

• Tajo, tajo, dođi brzo neko je umro.
• Sine vidiš da igram poker, tako da prvo reci ko je umro i gde, pa da razmislim.
• Ne znam tajo, ali mama kaže da je bolje da dođeš odmah.
• Mama kaže, a? A plače li majka?
• Ne.
• Kuku, neko mi je moj umro.

Stopira Mujo do Zenice, kad odjednom provala oblaka i velika oluja. Gusta kiša, jadni Mujo ne vidi ni prst pred okom, kad odjednom ugleda svetla nekog auta koji se približavao. Stane auto, Mujo bez pitanja uskoči u njega, a u autu nema nikoga. Polako auto opet krene, Mujo se čudi, kad ispred njih pojavi se krivina, pa Mujo poče da se moli i zapomaže od panike. Nije mogao ni da mrdne od straha, kad odjednom pojavi se ruka za volanom i poče da ga okreće. I tako par krivina.
Mujo više nije mogao da izdrži, nego iskoči iz auta, pa otrča do prvog grada i pravo u kafanu. Naruči Mujo rakiju i poče ljudima da priča šta mu se dogodilo. Vide ljudi da je Mujo sav uplašen, nije ni pijan, znači mora biti živa istina. Kad nakon pola sata u istu kafanu uđoše Huso i Haso, pa videvšu Muju reče Huso:
• Bolan Haso, eno ga onaj što nam je uskočio u auto dok smo ga mi gurali!

Sedi zeka na obali reke, puši, pije i peca. Prođe lija na novom harliju:
• O, lijo, ima se, može se! - kaže zeka.
• Znaš šta, zeko, ja ne pušim, ne pijem, tako uštedim pare i, eto, kupim harlija.
Tako oni završe razgovor. Sledećeg dana zeka opet na obali reke, puši, pije, oko njega 20.000 konzervi, ... i peca. Prođe lija u crvenom ferariju:
• O, lijo, ima se, može se!
• E, pa ja ne pušim i ne pijem, tako uštedim pare i kupim ferari!
Tu opet završe razgovor. Sledećeg dana lija kod kuće pere svog ferarija, kad ... proleti zeka u avionu:
• O, zeko, ima se, može se!
• E, lijo, ja prodao ambalažu!

Šta kaže pljačkaš kad uđe u banku?
• Daj pare ili pucam.
A šta kaže fudbaler kad uđe u banku?
• Daj pare ili ne pucam!

Da su otvorili Lidl u Prizrenu, penzioneri iz Srbije bi za dva sata pregazili Kosovo.

Žali se Fata prijateljicama:
• Moj Mujo konačno shvatio da se Zemlja okreće, ... eno ga sad stoji ispred kuće i čeka da naiđe Nemačka, ... da uskoči, ima tamo neku familiju!

Sedi šofer kamiona u restoranu na pauzi i ruča. Dolaze trojica motociklista obučeni u kožu. Prvi prođe pored šofera, obori mu kafu u krilo i sedne za šank. Šofer ga i ne pogleda. Prolazi drugi, obori sok na stolu i ode za šank. Šofer ni pogleda, ni reči. Prolazi treći, prospe mu ručak i sedne za šank. Šofer ustane i napusti lokal bez reči. Prilazi plavuša konobarica da uzme narudžbinu. Motociklisti prokomentarišu:
• Ovaj ovde što je bio – nema čoveka u njemu!
Konobarica odgovori:
• Ma, ni čoveka ni šofera, ne ume ni da se isparkira. Eno, vozio je u rikverc i pregazio tri motora.

Došao Piroćanac u opštinu i pita da li može da promeni ženino ime.
• Može. A zašto ona nije došla? – pitaju ga u opštini.
• Preminula je pre pet godina i zato nije mogla da dođe.
• A zašto bi joj ti sad menjao ime?
• Pa hteo bih da kupim jedan polovan nadgrobni spomenik. Sve se na njemu slaže, izuzev imena ...

Šta je to jupa?
• Pa, to je otvoj u zidu!

Posle sedam dana moljakanja, mali Piroćanac dobio pare da kupi jednu bombonu. Stavilo dete bombonu u usta i ne vadi je deset dana. Jedanaestog dana otac i majka se dogovore:
• Neka skine celofanče da se zaraduje dete!

Sin pita Radašina:
• Koje su boje šljive?
• Plave.
• Pa, zašto je ova crvena?
• Zato što je zelena!