Svi putevi vode u Rim

Razgovaraju dva filozofa pa će jedan: • Kolega, nalazite se u pustinji, imate jabuku u ruci i napada vas lav. Kako ćete doći do Rima? Ovaj drugi ga gleda zbunjeno i vrti glavom, a prvi će: • Bacite jabuku u vazduh, a poznato je da jabuka ne pada daleko od stabla. Popnete se na to stablo i kad vidite da Vas lav ne može dohvatiti odahnete, i “padne vam kamen sa srca”. Taj kamen pogodi lava u glavu i ubije ga. Kad vidite da je lav mrtav, Vi ste srećni, tačnije, “Vi se na konju”, na tom konju krećete na put, a poznato je da svi putevi vode u Rim.

Petočlana kineska porodica selila se u Ameriku. Njihova imena su Hu, Bu, Chu, Su i Fu, ali da bi dobili vize, morali su svoja imena da prilagode američkim. Tako su im na kraju imena dodata slova "ck" i postali su Huck, Buck, Chuck. Su i Fu su ostali u Kini ...

Kako se Crnogorac moli u avionu? • Dragi Bože, koji jesi, ako mi se nešto desi, molim Ti se, Ti udesi – da ja padnem stjuardesi!

Šta se dobija ukrštanjem Crnogorca i Japanca? • Čovek koj hoće da radi, ali ne može da ustane.

Razgovaraju Lala i Sosa: • Je li Soso, čime ti pereš moj donji veš? • Pa praškom za pranje, Lalo. • A je l' stavljaš još nešto? • Da, omekšivač, ... ta što pitaš Lalo? • Ta vidim ja, ... ovaj moj, iz dana u dan sve mi mekši i mekši.

Stoje dva čoveka na santi leda. Kaže jedan: • Vidi, spaseni smo! • Kako znaš? • Evo ide Titanik.

O kondomima mogu da kažem samo jedno - ni viršla se ne jede u celofanu!

Učiteljica postavlja pitanje na času biologije: • Deco, znate li kojoj grupi ptica pripada golub? • Učiteljice, znam ja, golub je ptica serica - odgovori Perica!

Razgovaraju dve prijateljice: • Joj, što si mi lepa na ovoj slici! Od kad je to? • Od pre 15 kila!

Pričaju dve komšinice: • Draga moja, šta je to sa Vama? Da li ste jako bolesni? • Ja bolesna?! Zdrava sam k'o dren! A zašto me to pitate? • Pa, čujte, vidim da Vam već tri dana za redom svako jutro dolazi doktor. • Oprostite, molim vas, kad je Vama svako jutro dolazio onaj pukovnik, meni nije bilo ni na kraj pameti da pomislim da je počeo rat.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.