Šta bi ti za te pare

Došla baba u mušku javnu kuću i pita: • Deco, mogu li za 50 evra dobiti kakvog momka? Tip kaže: • Dobro, bako, naći ćemo nešto. Daju baki intelektualca. Kad se baba vrati iz sobe, poče da se žali da je prevarena. Šef će na to: • A šta bi ti za 50 evra? Da ti dam kamiondžiju?

Ulazi Vučić u kafanu i konobar ga pita: • Sto za jednog? A Vučić odgovori: • Ma to su pogrešno preneli, ja to nikada nisam rekao!

• Jesi li reko šefu da nas dvoje ne možemo živeti od tvoje bedne plate? • Jesam. • I šta ti je rekao? • Da se razvedem!

Pita mali Zemunac oca: • Ej, ćale, š'a je to 'viluk'? • Viluk? Ne'm pojma! 'De si to čuo, bre? • U školi, ćale! Rekla učiteljica: Okačite jakne, 'nači, viluk!

Tata pita Pericu: • Kada ćeš da popraviš onu jedinicu iz istorije? • Ne znam tata, u poslednje vreme nikako ne uspevam da se dočepam dnevnika ...

Na Severnom polu razgovara porodica belih medveda: • Mama, jesmo mi li stvarno čistokrvni beli medvedi? • Jesmo, sine. • A jesu li i tvoji roditelji čista rasa? Ne znaš za nekog da ima krvi šumskog medveda? • Da, i oni su skroz beli medvedi. • Tata, a tvoji roditelji? Jesu li i oni skroz beli? • Jesu sine. • Hm, ... a njihovi roditelji? • Što se sad ti odjednom tako raspituješ da li si sto posto polarni medved? • Zato što sam se smrzao kao pička ...

Žene, ako ovako nastavite, lep i uporan će početi da se jebu međusobno!

Na času kaže užiteljica: • Deco, danas ćemo učiti o cveću. Svako će mi reći po jedan cvet. Hajde ti Marice. • Ljubičica. • Joj diiiivno. A sada ti Brankice. • Narcis. • Joj diiiivno! Sada ti Perice. • Orgazam. • Juu, Perice! Pa to nije cvet! • Znam, ali je diiiivno.

Telefon više puta zvoni u jednoj firmi. Ljutiti glas: • Halo, pa šta je ovo, zašto se niko ne javlja kada ja zovem?! Radnik: • A jebote, šta oćeš čoveče? U gužvi smo! Još ljući glas: • Znaš li ti s kim razgovaraš?! Ovde tvoj direktor! Radnik: • A znaš li ti s kim razgovaraš? Direktor: • Nemam pojma?! Radnik: • Onda možeš da mi ga popušiš!

Razgovaraju Lala i Sosa: • Je li Soso, čime ti pereš moj donji veš? • Pa praškom za pranje, Lalo. • A je l' stavljaš još nešto? • Da, omekšivač, ... ta što pitaš Lalo? • Ta vidim ja, ... ovaj moj, iz dana u dan sve mi mekši i mekši.

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se zaposli. • Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj. • Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje. • Ma daj bilo šta! • Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime. • Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar. • Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća. Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije: • Rade, potpiši ovde. • A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici. • Rade, moraš baš ti da potpišeš. • Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja. • Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen? • Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!