VICOTEKA

Zove sin tatu:
• Upomoć, tata, požar u kući!
Otac odgovori:
• Tiše, sine, probudićeš mamu.

Učiteljica pita Pericu:
• Je li, ko je razbio prozor?
• Zaista ste glupi ako mislite da ću odati rođenog brata?

Gleda se Crnogorac u ogledalu i kaže:
• Da mi je brada kraća za dva centimetra, bio bih pravi Njegoš!
Pa zagleda svoju frizuru:
• Da mi je kosa za dva centimetra kraća, bio bih pravi car Lazar!
A žena mu kaže:
• Da ti je polni organ za dva centimetra kraći, bio bi prava carica Milica!

Dve babe pričaju o unucima. Jedna kaže drugoj:
• Moj je unuk skroz pošizeo. Cele noći sedi pred kompjuterom, kuca po tastaturi, pa nešto priča kompjuteru i telefon nikad nije slobodan. Ništa neće biti od njega.
Na to druga baba kaže:
• Moj unuk će biti lekar ili pilot.
• Otkud znaš? - pita druga baba.
• Pa kad god uđem u njegovu sobu špricevi na sve strane, a on viče baba 'ajde da letimo.

Dobio sin za punolestvo od oca pare da ode u javnu kuću da se malo istrese. Na putu do javne kuće naiđe na babu koja ga pita gde ide? On reče da se zaputio u javnu kuću, a baba predloži da kresne nju i sačuva pare.
Klinac se složi i odradi posao. Primetio je da ga je malo grebalo dok je radio al' nije ništa rekao. Vrati se kući, otac ga upita kako je bilo, a on kaže da je bilo fantastično.
Ćale mu da pare da ode opet sutradan. Klinac opet naiđe na babu i opet ista priča, samo ovaj put ga nije ništa grebalo. Upita babu u čemu je fora a ona kaže:
• Pa, vidiš sinko, na početku su bile kraste, a sada je gnoj.

Mujo priča Husi:
• Fata mi već par godina radi kod jednog čuvenog mađioničara. Mislim da je pokupila par fora ...
• Kakvih fora, bolan?
• Pa, jednog dana sam se vratio kući sa posla ranije nego inače, a Fata je bila u našem krevetu. Rekla je: "Abraka dabra" i iz ormara je izašao moj najbolji jaran Haso. Jadnik se sigurno pitao šta mu se desilo ...

Fali se Mujo Hasi:
• Jarane, juče sam bio kod Fate u stanu, kad odjednom nestade struje!
• I šta je bilo ...?! Jesi li iskoristio situaciju? - znatiželjno će Haso.
• Jesam! Maznuo sam joj kompjuter!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Mujo i Haso se šetaju Menhetnom. Odjednom, sa visoke zgrade pade jedna zgodna plavuša i razbi se na trotoaru. A Mujo će:
• Je l' vidiš, bolan, Haso, što ti je standard? Oni ovo bacaju, a mi bismo je jebavali još 15 godina!

• Gotovo je, ostavljam te!
• Zašto, bre?
• Ti si zavisnik od pokera!
• Blefiraš!

Čak Noris nikad neće dobiti srčani napad! Njegovo srce nije glupo da ga napadne.