VICOTEKA

Dogovore se momak i devojka za sastanak na slepo. Pita momak:
• Kako da te prepoznam?
• Stajaću na uglu, visoka sam 170cm i imam 55kg. A kako ja tebe da prepoznam?
• Nosiću metar i vagu!

• Šefe, kada će ženidba?
• Nemam ja potrebu za ženidbom, ... ja imam dve sestre koje mi kuvaju, peru, peglaju, spremaju stan, ...
• Znam šefe, ali ne mogu sestre baš u svemu da zamene ženu, ako me razumete!?
• Što? Pa, nisu to moje sestre  ...

Već na svom prvom sastanku Lala i Sosa načeli neobičnu temu:
• Da li je silovanje uopšte moguće?!
• Ako se devojka opire - tvrdi Sosa - silovanje je neostvarljivo.
Lala misli drugačije i na kraju predložiše da u praksi provere ko je u pravu ... Pokaza se da je silovanje sasvim moguće. Sosa ustajući sa trave i popravljajući suknjicu, reče ljutito:
• Ipak nisi u pravu, jer sam se ja okliznula, ... da probamo još jednom ... !

Čovek je pitao devojku u fakultetskoj biblioteci:
• Mogu li da sednem pored tebe?
Devojka glasno odgovori:
• Ne, ja ne želim da provedem noć s tobom!
Svi studenti u biblioteci su momentalno uputili prezrive poglede u njegovom pravcu. Nakon par minuta, devojka je prišla tiho stolu za kojim je on sedeo i rekla:
• Ja studiram psihologiju, i znam šta čovek misli. Pretpostavljam da ste se osećali veoma neugodno, zar ne?
Čovek joj na to reče vrlo glasno:
• 500 evra za jednu noć!? Pa, to je previše!
Svi u biblioteci užasnuto pogledaše u devojku. Tada tip njoj šapnu:
• Ja sam studirao pravo i znam kako zajebati ljude.

Klinci u školi dobili zadatak da naprave nešto na temu "Za svaki slučaj". Prva čita Marica:
• Nas je u kući četvoro. Dok mama i tata rade ja i brat se nikad ne svađamo i jako smo dobri. Ipak, mama na polici drži batinu, za svaki slučaj.
• Bravo, odličan sedi, 'ajde ti Lazo.
• Moj brat je lovočuvar i svaki dan obilazi lovište. Kod nas nema opasnih životinja, ali uvek nosi pušku, za svaki slučaj.
• Odlično, ko će dalje?
Javlja se Perica:
• Kao što znate, mi živimo u malom mestu. Imamo školu, poštu i crkvu. Naš sveštenik nije oženjen i neće se ženiti, ali ima kurac, za svaki slučaj.

Odvede Mujo svoju Fatu na ručak. Stiže vruća čorba, Fata krene da srče, kad ono pljasss, Mujo joj opali šamar:
• Pizda ti materina, seljančuro jedna, ne srči čorbu.
Sledećeg meseca, otišli oni opet na ručak, opet vruća čorba, Fata opet srče, opet pljasss - šamarčina:
• Pa jesam li ti rekao da ne srčeš?!
Posle mesec dana, opet sve isto i opet šamar:
• Majku ti jebem, hoćeš li se više naučiti?
Posle toga, otišli oni opet na ručak, opet vruća čorba, Fata krene lagano da je jede bez srkanja. Mujo je gleda, pa joj opali opet šamarčinu. Pita ga ona:
• Pa što me sad udaraš, nisam srkala?
A Mujo joj odgovara:
• Kad se samo setim kako si srkala ...

Toliko je vruće da se ni sa tuđom ženom ne može spavati.

Pričaju dve plavuše. Prva kaže:
• Doktor mi je rekao da narednih par nedelja živim samo na jabukama.
Druga kaže:
• A što ako padneš?

Mladi bračni par se uselio u tek kupljeni stan. Sledećeg jutra, dok su doručkovali, žena pogleda kroz prozor i spazi komšinicu kako širi veš na svom balkonu.
• Kako joj je prljav veš! Ne mogu da verujem. Pa isto kao da ga nije ni oprala - rekla je - možda joj je loš prašak, a možda uopšte i ne zna da pere, jadnica.
Muž je ćutke posmatrao, i činilo se da ga to nije zanimalo. Ali svaki put kad je komšinica širila veš, padali bi isti komentari. Iz dana u dan.
Mesec dana kasnije, žena je bila u čudu kad je videla da je komšinicin veš čist kao sneg. Reče mužu:
• Pogledaj, konačno je naučila da pere. Ko li ju je samo naučio?
Muž odgovori:
• Niko! Ja sam oprao naše prozore.

Uhvatili četnici cigu i traže mu da kaže gde je sakrio partizane.
• Cigo, gde su partizani?
• Neću da kažem.
• Cigo, ubićemo ti dete.
• Neću da kažem, ubijte ga.
I oni mu ubiju dete.
• Cigo, reci gde su partizani, ubićemo ti ženu.
• Neću da kažem, ubijte je ...
I oni je ubiju.
• Cigo, bree, reci gde su partizani, lupiću ti šamar!
• Ma dobro, bre, u podrumu su! - odgovori ciga.

Novi mladi policajac otišao u patrolu sa starijim kolegom. Tada su preko radija dobili obaveštenje da se veća grupa ljudi okupila na ulici blizu njih. Želeći da se dokaže, početnik je zamolio kolegu da mu prepusti slučaj i kada su se dovezli do ljudi, izašao iz kola i autoritativno viknuo:
• Razilazite se!
Niko se nije ni pomerio, samo su ga začuđeno gledali. Razjaren, policajac još jače povika:
• Razlaz, kad kažem! Ovaj skup nije dozvoljen!
Grupa je počela da se smanjuje, neki su ga uvređeno pogledali, a policajac, sav važan pita starijeg kolegu:
• Šta kažeš, kako sam odradio stvar?
• Nije loše za početak - kaže mu kolega - obzirom da je ovo bila autobuska stanica.