VICOTEKA

Pričaju tri babe kako im je pre bilo dobro u životu. Priča prva:
• Joooj, pre su mogli da se kupe ogromni, debeli krastavci - i rukom slikovito pokazuje dužinu i debljinu.
Druga s razumevanjem klima glavom i nastavlja:
• Ma znam, i mogao se kupiti odličan luk nekada davno - i rukama pokazuje kao da drži dve velike glavice luka.
Treća, koja je bila malo gluva, reče:
• Ne čujem vas baš najbolje, al’ savršeno se sećam frajera o kom pričate!

Hteo bih da umrem mirno u snu, kao moj deda, a ne vrišteći i u panici, kao putnici u autobusu koji je on vozio.

• Doktore, hoće li me stvarno operisati student medicine?
• Da, hoće!
• A, šta ako operacija ne uspe?
• Pa, neće položiti ispit ...

• Ja bih bio najsrećniji kada bi svi pešačili bar 10 kilometara dnevno.
• Vi ste lekar?
• Ne, ja sam obućar.

Direktor firme za izradu stolarije obilazi svoje radnike i pita jednog:
• Koliko prozora možeš da napraviš za jedan dan?
• Dva - odgovori ovaj.
• Samo dva, ... zašto tako malo? Pa ja bih mogao da naprvim bar deset dnevno.
• Pa, naravno da možete, gospodine direktore. Vi ste stolar, a ja diplomirani ekonomista.

Upoznavanje:
• Ćao, ja sam Dunja.
• Ja sam Miloš, drago mi je.
• Jaooo, pa ti se zoveš kao moj bivši dečko ...
• A ti se zoveš kao kompot moje babe!

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se   zaposli.
• Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj.
• Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje.
• Ma daj bilo šta!
• Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime.
• Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar.
• Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća.
Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u   Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi   iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade   na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije:
• Rade, potpiši ovde.
• A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici.
• Rade, moraš baš ti da potpišeš.
• Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja.
• Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen?
• Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

Zašto Internet ne može da zameni standardne štampane novine?
• Zato što Internetom ne možeš da ubijaš muve.

Anketa, negde na ulici:
• Da li očekujete bolji život u 2017-oj godini?
• Da! Sigurno će da puste na RTS-u.

Haso ušao u apoteku:
• Imate li crni kondom?
• Šta će Vam crni pobogu?
• Pa umro Mujo, pa bi da izrazim Fati saučešće.
• Na žalost nemamo crni ... ali uzmite obični, pa ga nataknite na pola koplja.

Pesimista vidi samo tamu u tunelu. Optimista vidi svetlo na kraju tunela. Realista vidi da je to svetlo u stvari voz. A mašinovođa vidi tri idiota na pruzi.