VICOTEKA

Pričaju tri babe kako im je pre bilo dobro u životu. Priča prva:
• Joooj, pre su mogli da se kupe ogromni, debeli krastavci - i rukom slikovito pokazuje dužinu i debljinu.
Druga s razumevanjem klima glavom i nastavlja:
• Ma znam, i mogao se kupiti odličan luk nekada davno - i rukama pokazuje kao da drži dve velike glavice luka.
Treća, koja je bila malo gluva, reče:
• Ne čujem vas baš najbolje, al’ savršeno se sećam frajera o kom pričate!

Sedi policajac u kancelariji. Neko mu pokuca na vrata i on upita:
• Ko je?
Drugi odgovara:
• Ja sam.
Tek će onaj u kancelariji zbunjeno:
• Ja?! Pa nema šanse ...

Posetio Srbin šeika pa mu se hvali:
• Ja imam deset sinova, još jedan pa čitav fudbalski tim.
A šeik će na to:
• Ja imam 17 žena. Još jedna pa celi teren za golf.

Ide klinac ulicom i plače na sav glas. Naiđe komšinica i upita klinca zašto plače. Klinac će:
• Teto, tata mi je zadavio mačiće!
Komšinica će, zgranuta:
• Dobro, de, nemoj plakati, kupiće ti teta nove.
• Ali, tata mi je obećao da ću ih ja zadaviti!

Plavuša šalje pismo, a poštar je upozorava:
• Gospođice, stavili ste previše markica na ovo pismo!
• O, bože! Nadam se da neće otići predaleko!?

Mujo i Fata razgovaraju posle pokušaja seksa:
• Ovo mi se nikad nije dogodilo!
• Mujo moj, događa se to i drugima.
• Drugima da, ali meni ne!
• Pa ni meni se testo ne digne svaki put ...
• I šta radiš?
• Umesim drugo.
• Ali ja nemam drugog?
• Imam ja!

Šta Bog ne voli da čuje?
• Kad plavuša kaže: "Iz mojih usta u božje uši".

Mladić pita plavušu:
• Jesi li pre mene s nekim hodala?
Plavuša će na to:
• Nisam, svi su imali auto!

Prolazi plavuša ulicom i naiđe na nekog simpatičnog brku:
• Jao, što su vam divni brkovi! Mogu li da dobijem jednu dlaku za uspomenu? - upita ona.
Brka stavi ruku u gaće i iščupa dlaku. Plavuša će iznenađeno:
• Gospodine, pa ja sam tražila dlaku iz brkova, a ne iz gaća!
• E, mlada damo - reče brka - roba se nikad ne vadi iz izloga nego iz magacina!

Zašto Piroćanac pali testeru kada kolje svinju?
• Da komšija ne čuje svinju.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...