Nema ga ni vamo

Deda i baba vode ljubav ... Baba: • 'Ajde deda, guraj! Deda: • Pa ima li ga tamo? Baba: • Nema! Deda: • Nema ga ni 'vamo!

Psihijatar možda i može da pomogne, ali je psovanje jeftinije.

Mujo i Fata šetaju obalom mora. Vide oni slikara kako slika zalazak sunca, pa će Mujo: • Vidiš, Fato, kako se čovek muči kad nema foto-aparat ...

Javili devojci da joj je pradeda umro pa tako ode ona kod prabake da je uteši. Kaže prabaka: • Dete moje, dedica je umro u nedelju popodne dok smo vodili ljubav. Devojka se zgrozi: • Pa jeste li vi normalni? Imate skoro sto godina, nije ni čudo da je umro kad ste u tim godinama radili takve gluposti. • Zlato bakino, mi smo si pazili na zdravlje pa smo vodili ljubav samo nedeljom uz zvuke crkvenog zvona, lagano i polako, na ding unutra, na dong van. Posle tih reči bakica malo zastade, obrisa suze pa nastavi: • ... i da nije prošao onaj glupi sladoledžija zvoneći na sav glas, deda bi još bio živ ...

Vidi Crvenkapa vuka u šumi kako vozi motor, pa kaže: • Vuče, vuče! A on će njoj iznervirano: • Ma šta vuče! Vidiš da trokira!

Profesor filozofije drži predavanje studentima: • Nikada ne smete biti isključivi u iznošenju svojih stavova. Pametni ljudi makar malo sumnjaju u ono što govore. Samo idioti uvek sve potvrđuju. • Da li ste sigurni u to što govorite? - upita ga jedan student. • Sto posto! - odgovori profesor.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Pitaju čoveka na ulici: • Šta biste promenili u vašem gradu? • Podigao bih ljuljaške! • Molim?! • Pa, nisko su i onda kačim nogama kad se ljuljam ... • Ali, Vi imate 30 godina? • I dugačke noge ...!

Bila plavuša na koncertu Zdravka Čolića. Na kraju koncerta zamoli ona njega: • Aj’ mi napiši na ruci svoj autogram. Čola joj objasni: • Obrisaće se ako ti ga tu napišem. • Ma jok! Čim stignem kući, prepisaću ga na papir.

Došao narkoman kod doktora pa kaže: • Doktore imam jednu dobru vest i jednu lošu vest. • Koja je dobra? - upita doktor. • Ostavio sam drogu. • Pa to je sjajno! - uzviknu doktor. • A koja je loša? • Ne znam gde sam je ostavio.

Razgovaraju dve prijateljice: • Još uvek ne verujem da si se udala za tog starca! • E draga moja, kad uzmeš lovu ne gledaš koje je godine štampana!