VICOTEKA

Bio Ciga u ratu i stavili ga u rov. Iz rova svi pucaju, samo Ciga leži u rovu i ne diže glavu. Pita ga kapetan:
• Cigo, što ti jedini ne pucaš?
A Ciga mu kaže:
• Gospo'n kapetan, ja ih tol'ko mrzim da ne mogu očima da ih gledam!

Za 30 godina braka Fata priredila Muji večeru. Kaže Mujo:
• Fato, dušo, što si nam napravila za godišnjicu?
• Ćevape - kaže Fata i iznese pred njega.
Mujo ostane u čudu: na tanjuru velika lepinja, dobro namočena i u  njoj samo jedan mali ćevap.
• Pa šta je ovo bona, samo jedan mali ćevap u ovol'koj lepinji!?
• Eto, da vidiš kako je meni bilo 30 godina s tobom!

Ciganka sa detetom u naručju, u Beogradu na raskrsnici, prilazi vozačima koji čekaju semafor i traži pare:
• Daj sto dinara za dete.
Vozač joj da pare i zatvori prozor na autu. Ciganka ponovo lupa na prozor:
• Pa šta sad 'oćeš, dao sam ti pare?
• Pa evo ti dete.

Kako se zove najpoznatiji japanski modni kreator?
• Sašimi Sako!

Dođe jedno jutro Perica sa modricom oko desnog oka u školu. Učiteljica kada ga vide upita šta mu se desilo, a Perica kaže:
• Sinoć mi legli da spavamo, a tata pita spavam li. Ja rekoh da ne spavam, a tata se naljuti i udari me pesnicom u oko.
Učiteljica mlada, pametna i sve joj bi jasno, pa poduči Pericu:
• Kada te tata večeras bude pitao ti samo ćuti i pravi se da spavaš.
Sutradan dolazi Perica sa modricom i oko drugog oka. Učiteljica se začudi pa ga upita šta je to, a perica objasni:
• Sinoć mi legli da spavamo, tata pita spavam li, a ja samo ćutim. Mama tada reče tati - 'Hajdemo sad!' - ja sam onda pitao - 'Gde ćete?'.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Posle nesreće u Černobilu, ćerka kaže mami:
• Mama, mama, meni raste treća sisa.
• Ma boli me đoka za to, ... sad imam većih problema: ocu ti kasni 15 dana – odgovori joj majka.

Pogledam u frižider - gladan sam. Pogledam u ogledalo - nisam.

Crnogorac čeka u bolnici da mu se žena porodi. Nervira se, šeta hodnikom, nervozan je i zabrinut. Posle dva - tri sata čekanja, začuje se bebin plač.
• Daj, Bože, samo da nije muško, da se ne muči kâ ja sad! – reče Crnogorac sa olakšanjem.

Baba kaže dedi:
• Deda, idem malo da se prošetam, da li da obučem brus?
Deda:
• Obuci, blato je ...

Žali se Mujo Hasi:
• Haso bolan, kupio sam nove cipele i ne da me žuljaju, nego ne znam šta da radim ...
• Pa zameni ih – kaže Haso.
• Ma, ne mogu Haso!
• Što bolan. Nove su, imaš račun ...
• Ih Haso, kad bi samo znao koje je to uživanje kada ih skidam ...