VICOTEKA

Lako je današnjim klincima, ... kada sam ja bio mali, majka je protiv fleka koristila vrbov prut, a ne Veniš!

Kaže čovek prijatelju:
• Nisam rekao ni jednu jedinu reč ženi već nedelju dana!
Prijatelj ga pita:
• A zašto?
Ovaj mu odgovara:
• Pa, nisam hteo da je prekidam!

Kapetan broda pita putnika:
• Jeste li se držali mojih uputstava za vreme nevremena?
• Ne, držao sam se za ogradu na palubi.

Gleda se Crnogorac u ogledalu i kaže:
• Da mi je brada kraća za dva centimetra, bio bih pravi Njegoš!
Pa zagleda svoju frizuru:
• Da mi je kosa za dva centimetra kraća, bio bih pravi car Lazar!
A žena mu kaže:
• Da ti je polni organ za dva centimetra kraći, bio bi prava carica Milica!

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Krenuli zeka, meda i veverica da kradu voće i povrće. Zeka uzme šargarepu, meda krušku, a veverica ode nekud. Uhvati ih farmer i kaže:
• Pustiću vas ako to što se ukrali nabijete sebi u zadnjicu.
Gura meda krušku, vrišti, kuka, ali nekako uspe da gurne. Gura zeka šargarepu, vrišti, kuka, stenje, a odjednom počne da se smeje. Pita ga meda:
• Šta se smeješ?
A zeka će:
• Ćuti, eno veverice, nosi lubenicu.

Srela se dva čoveka na nebu:
• Od čega si ti umro?
• Od zime!
• A ti?
• Od sreće!
• Kako to – od sreće?!
• Eto, dođem ja kući, zateknem ženu u krevetu i odmah pretražim celu kuću: podrum, tavan, ispod kreveta. Ne nađem nigde nikog i od sreće umrem.
• E, idiote, da si pogledao u zamrzivač, danas bismo obojica bili živi!

Razgovaraju dva pijanca:
• Čega bi se lakše odrekao – žena ili vina?
• Zavisi od godišta!

Došao komšija do komšinice na kafu, kad u njenom dvorištu Ðoković i Federer igraju tenis:
• Pa, šta je ovo? - pita on.
• Ma pusti, dobila sam zlatnu ribicu koja ispunjava želje, ali je malo nagluva.
• Kako nagluva? -  pita komšija.
• Pa lepo, nagluva, slabo čuje.
• A, bi li mi je pozajmila na jedan dan?
• Ma hoću, ali lepo ti kažem da je nagluva.
Drugo jutro dolazi opet komšija kod komšinice, potpuno ljut i vraća joj zlatnu ribicu:
• Jebala te ova zlatna ribica, nije samo nagluva, nego je gluva, skroz na skroz!
• Kako, šta je bilo? - pita ona.
• Ja tražim lovu, ona mi da sovu, ja tražim novce, ona mi da ovce, ja tražim pare, ona mi da jare, ...
• A, šta si mislio, da sam ja tražila dobar tenis?!

Pita otac Pericu:
• Sine, jesi li popravio onu jedinicu iz matematike?
• Nisam tata, dnevnik je ostao kod učitelja.

Mali Perica došao kod babe:
• Šta se desilo Perice?
Tata i mama se opet svađaju?
• Aha ...
• Mama se vratila sa letovanja i donela nekakav triper, pa ga dobio tata, komšija preko puta i poštar ... I sad se svađaju, a ja ne znam zašto, ... ili je mama malo donela, ... ili im nije podelila jednako ...?