Prošao voz i pokupio svu struju

Prelaze dva pandura preko železničke pruge, pa prvi pita drugog: • Kako, bre, stoji ova vrana na žici, a ne ubije je struja? • Nisi ti video, malopre je prošao voz i pokupio svu struju.

Ulazi pandur u biblioteku, a bibliotekarka će: • Počela kiša, a?

Dođe jedno jutro Perica sa modricom oko desnog oka u školu. Učiteljica kada ga vide upita šta mu se desilo, a Perica kaže: • Sinoć mi legli da spavamo, a tata pita spavam li. Ja rekoh da ne spavam, a tata se naljuti i udari me pesnicom u oko. Učiteljica mlada, pametna i sve joj bi jasno, pa poduči Pericu: • Kada te tata večeras bude pitao ti samo ćuti i pravi se da spavaš. Sutradan dolazi Perica sa modricom i oko drugog oka. Učiteljica se začudi pa ga upita šta je to, a perica objasni: • Sinoć mi legli da spavamo, tata pita spavam li, a ja samo ćutim. Mama tada reče tati - 'Hajdemo sad!' - ja sam onda pitao - 'Gde ćete?'.

Sedi mali Perica tužno, pa ga mama pita: • Šta ti je, što si tužan? • Kaznio me je tata zbog nečega što uopšte nisam uradio. • A šta to nisi uradio? • Domaći.

Jednog dana povede bogati otac svog sina u selo da bi video kako na svetu ima mnogo siromašnih ljudi. Proveli su dan i noć na farmi na kojoj su živeli vrlo siromašni ljudi. Kada su se vratili kući, otac je upitao sina: • Kako ti se svideo izlet? • Bilo je odlično. • A, jesi li video kako ljudi mogu biti siromašni? – nastavio je otac ... • Da! • I, šta si naučio? – nije odustajao otac ... • Video sam da mi imamo jednog psa, a oni četiri. Mi imamo bazen koji se prostire do pola dvorišta, a oni imaju potok koji nema kraja ... Mi imamo uvozne svetiljke u vrtu, oni imaju zvezde ... Mi imamo vidik do ograde, a oni imaju čitavu okolinu, cele planine i doline. Kad je dečak završio, otac nije znao šta bi rekao. Ostao je bez reči, a sin je samo nastavio: • Hvala ti oče što si mi pokazao koliko smo siromašni!

Nije strašno kada gledaš hohor filmove. Strašno je kada kineš u praznoj kući i čuješ: • Nazdravlje!

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se zaposli. • Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj. • Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje. • Ma daj bilo šta! • Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime. • Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar. • Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća. Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije: • Rade, potpiši ovde. • A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici. • Rade, moraš baš ti da potpišeš. • Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja. • Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen? • Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

Neke zemlje su primat dale demokratiji, mi smo demokratiju dali primatima.

Žena galami na muža: • Ja sam tebi poput Pepeljuge! Kuvam, peglam, perem, čistim ... Muž će mirno na to: • Pa, nisam li ti rekao da ćeš živeti kao u bajci ako se udaš za mene?

• Dobar dan! Ja sam komšija sa sprata ispod Vas. Zamolio bih Vas da kažete svojoj ženi da bude malo tiša kad vodite ljubav. Ne mogu više svake noći da slušam "To, Jovane", "Još Jovane". • Bojim se da ste pogrešili stan. Ja sam Aleksa i stalno radim treću smenu!

Vraćaju se dve žene sa proslave 8. marta i onako pijane, uđu u groblje da obave nuždu. Jedna se obriše gaćama i baci ih, a druga se obriše trakom sa venca koji je stajao pored nje. Sutradan, našli se njihovi muževi u kafani. Kaže jedan: • Zamisli ona moja sinoć došla kući pijana i to bez gaća! • Nije to ništa, moja je došla sa gaćama ali kada ih je skinula, viri traka, a na njoj piše: "Nikada te nećemo zaboraviti: Marko, Pera, Žika, Laza, Steva, Vlada, Zoran, ... i cela uprava FK Pobeda!"