Usrane ideje

Nikada ne zadržavajte prdež u sebi, jer on putuje po čitavom telu sve do mozga. Eto tako ljudi dobijaju usrane ideje!

Idu Piroćanci, tatko i sin da kupe tatku odelo i gledaju razne štofove. Sin uzme štof i pogleda naličje. • Pa što, sine, gledaš naličje štofa? Gledaj lice! – kaže tatko. • Jes', a posle deset godina ćeš da gi prevrneš, pa sašiješ meni da nosim. Eto, zato gledam naličje!

Zašto plavuša ima mozak veliki kao zrno graška? • Dobila upalu od silnog razmišljanja pa joj je otekao.

Crnogorac se busa u grudi i viče: • Mi Crnogorci uvek smo se borili za čojstvo, junaštvo i poštenje. Neko mu odgovori: • Pa svi se borimo za ono što nemamo.

Vreme je novac, reče konobar i račun sabra sa datumom.

Izgubila mi se tašta. Pronalazaču slede batine.

Pita Ciga svoju ženu: • Je li Zorka, sa čega bre ti pereš onu tvoju stvar? • Pa, Miko bre, perem je sa sapun, sa deterdžent, sa čega nađem ... • Eee, Zorka, od sad da je pereš sa Grand kafu, da ima i miris i ukus!

Pacijent kod lekara: • Doktore, pomagaj! Boli me stomak! • Šta si sinoć večerao? • Losos i šampanjac. • Aj' ne laži, nisi na Fejsbuku! • Boraniju ...

Šta je najgore što može da se desi slepom mišu dok spava? • Da dobije proliv.

Autobus na liniji Beograd - Kragujevac, preko Topole. Samo sto je krenuo, mali Perica dolazi do šofera: • Jesmo li stigli u Topolu? • Nismo, sedi, ima još dosta. Nakon 10 minuta opet: • Jesmo li stigli u Topolu? • Nismo, sedi, ima još dosta. Nakon 10 minuta opet: • Jesmo li stigli u Topolu? • Nismo bre. Sedi, ja ću ti reći kad dođemo u Topolu. Mali Perica se vrati na sedište i zadrema. Šofer zaboravi na njega i na ulazu u Kragujevac mu sinu da je prošao Topolu. Putnici, shvativši šta je uradio, izgalamiše se na njega i rekoše da mu nema druge nego nazad u Topolu. Kad stigoše u Topolu šofer probudi Pericu i reče: • Topola!! Perica izvadi čokoladu i poče da jede. • Pa je'l ti izlaziš u Topoli? • Ne, ja idem za Kragujevac, nego mi je baka rekla da ne diram čokoladu do Topole.

Muž i žena se bučno raspravljaju u pozorištu za vreme jedne predstave. Nakon petnaestak minuta, čovek koji je sedeo iza njih izgubi strpljenje i obrati im se: • Izvinite, ali ništa ne čujem! A muž će: • I ne treba da čujete, to se tiče samo nas dvoje!