Ne mogu više da razmišljam

Ide plavuša sa peglom u ruci. Sretne prijateljicu koja je pita: • Gde si pošla sa tom peglom? • Ma ne mogu više da razmišljam da li sam je isključila ili nisam ...

Ako žena cveta od sreće, znaj da ima dobrog baštovana.

Veterinar zove Milorada telefonom: • Vaša Milunka je ovde sa mačkom i želi da je uspavam, slažete li se sa time? • Naravno, a mačku pustite slobodno, zna ona sama da se vrati kući!

Videla Fata Mujine dobre brkove, pa ga pita: • Mogu li dobiti jednu dlaku za uspomenu? Mujo zavuče ruku u gaće i izvuče jednu dlaku: • Dok ima u skladištu, ne diram sa izloga!

Pre neko veče izašao sam sa prijateljima u noćni provod. Bilo je odlično i ubili smo se pivom. Znao sam da sam mrtav pijan i uradio sam nešto što nisam uradio godinama - otišao sam kući autobusom. Da au–to–bu–som! Stigao sam kući bezbedno i bez nevolja! P.S.: Ovo me stvarno oraspoložilo budući da nikada ranije nisam vozio autobus!

Nova Hipokratova zakletva: • Kunem se da ću pomoći svakom pacijentu, bez obzira koji mi Whisky nosi.

Uhapsili panduri Cigu: • Ime, prezime, adresa? • Sandokan Jovanović, Sarajevska 3, stan 10. Pošalju panduri jednog da proveri. Vraća se on i kaže: • Ne živi tamo niko sa tim imenom. Ovi udri, udri, udri, ubiše Boga u Cigi. • Ime, prezime, adresa? • Sandokan Jovanović, Sarajevska 3, stan 10. Oni opet udri, udri, udri po njemu. • Ime, prezime, adresa? • Sandokan Jovanović, Sarajevska 3, stan 10. Odluče panduri da opet pošalju jednog tamo da proveri, možda se ovaj prvi zajebao. Vraća se taj pandur i kaže: • Ne živi tamo niko sa tim imenom. Opet oni po Cigi, udri, udri, udri, izlomiše ga skroz. Ujutru puste Cigu. Cigo sav slomljen, jedva se dovuče do kuće, kad ga tamo dočeka komšija: • Sandokane, sinoć te dva puta tražila policija, ja sam im reko da ne živiš ovde, oće platiš pivo?

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Vozi Mujo bicikl. Naiđe policajac i kaže mu: • Mujo, siđi sa bicikla, moraš da platiš kaznu. Sto dinara jer nemaš svetlo, još sto jer nemaš zvonce, još sto jer nemaš "mačje oko", sto jer ti ne rade kočnice ... A Mujo se smeje, sve se hvata za stomak. Pita ga policajac šta mu je, što se toliko smeje, a Mujo mu odgovara: • Eno ide Haso, on nema ni bicikl!

• Ajmo kod mene kući. • Ne mogu, imam dečka. • Pa šta? Ima i Albanija golmana, pa je primila dva komada.

Kada malo više popijem, najintimniji odnos imam sa zidom. Dok u hodniku napipam prekidač za svetlo, milujem ga bar tri minuta.